"Nikad ne bih prodao ono što ne bih dao svojoj deci": Veljo iz Čačka otkriva istinu o prskanju povrća

Nakon što je u paprikama iz Severne Makedonije otkriven visok nivo pesticida metomil, građani su se odmah zapitali kakvo povrće jedu i kako se ono tretira, ali i koliko domaći proizvođači vode računa o prskanju i bezbednosti hrane.

- Ja kao povrtar, zajedno sa svojom porodicom, veoma vodim računa o korišćenju pesticida i uredno vodim evidenciju o svakom tretmanu. Pratimo karencu i sve druge parametre, to mora ozbiljno da se kontroliše. Nama redovno uzimaju robu na analizu u tržnici na malo. Čuo sam da je kropljena paprika iz Makedonije, ali taj preparat kod nas ne postoji najmanje pet-šest godina, a možda i duže. Nisam ni čuo da ga ima, niti bih ga tražio, kaže za RINU Veljo Nedić, povrtar iz Čačka.

Teme za vas

Kako ističe, ozbiljan pristup i poštovanje pravila su ključ njegove proizvodnje, zbog čega najveći deo povrća gaji u zatvorenom prostoru, odnosno u plastenicima.

- Ovde u plasteniku, gde su paprike, bilo je svega dva do tri prskanja, i to samo u fazi rasađivanja, posle čega ide tretman bakrom. Najveći problem nam pravi trips, koji deformiše plodove, objašnjava ovaj povrtar.

Veljo napominje da u svojim plastenicima ne koristi pesticide protiv korova, sve se radi ručno.

- Uopšte ne kropim protiv korova, sve fizički otklanjamo. U dva-tri navrata plevimo, tako da je ovo 99 odsto zdrava paprika, kaže on.

Osim paprike, porodica Nedić u plastenicima uzgaja i celer, plavi paradajz, brokoli i kornišone. Neko od tog povrća, kako kaže, nisu uopšte tretirana hemijom.

- Imao sam sistem kap po kap, bila je suša, ali nisam koristio veštačku kišu. Nije bilo ni plamenjače. Paprika je posebno osetljiva, pa se zato i uzgaja u zatvorenom prostoru, dodaje.

Njihovo povrće svakodnevno se nalazi na tezgama čačanske pijace, a kupci, kaže Veljo, sve češće postavljaju pitanja o tretmanima i zaštiti.

- Čačani redovno pitaju da li je povrće prskano. Uvek kažem istinu, nema razloga da ne budem iskren, jer redovno vodim računa o zaštiti. Moram da naglasim da mesec dana pred berbu ne prilazim povrću sa zaštitom, naročito kod jagoda, jer to deca prva jedu, kaže on.

Posebnu pažnju zahteva proizvodnja kornišona, koji su, dodaje, vrlo osetljivi i skloni bolestima.

- Kornišoni se moraju prskati jer imaju problem sa grinjama i plamenjačom, ali postoje preparati sa karencom od samo jednog dana. Sada smo i s tim prestali, sezona je gotova, a rod je već završen, objašnjava Nedić.

Na kraju poručuje da je neophodno znati poreklo hrane i kaže da je najvažnija bezbednost, od plastenika do trpeze.

- Mora se znati od koga se kupuje povrće. Malo je proizvođača, a dosta prekupaca, oni kupuju robu na veliko, pa se izgubi trag o poreklu. Tako se i pojave proizvodi sa višim nivoom pesticida. Pravi proizvođač uvek garantuje za svoje, zaključuje ovaj vredni čačanski povrtar.

(Telegraf Biznis/RINA)