Marko ode u šumu pa dnevno okrene i do 1.025 EVRA: "Zbog toga sam odustao od Nemačke"

Marko Jurešić iz Busovače pokazuje da šuma može biti bolja od prosečnog posla u kancelariji. Njegova priča o slobodi, upornosti i zaradi od borovnica i vrganja postala je viralna, a „kralj vrganja“ pokazuje kako je od podstanara i potencijalnog gastarbajtera postao svoj gazda, finansijski stabilan i potpuno vezan za prirodu.

– Šuma mi daje ono što nikada ne bih imao u kancelariji – potpunu slobodu. Radim sa šumskim plodovima i može se dobro zaraditi. Ustanem, radim, uživam i zaradim. Nema zagađenja, nema šefa. Ponesem nešto za jelo i tako provedem ceo dan – opisuje Marko.

Teme za vas

Pre nego što je počeo živeti od šume, bio je podstanar i razmišljao o odlasku u Nemačku. Danas je srećan što to nije učinio, jer mu branje plodova omogućava život kakav želi.

– Razmišljao sam da odem u Nemačku kada nisam imao ništa. Bio sam podstanar. Ali onda sam počeo da berem i sada sam svoj gazda. Ustajem kad hoću, radim koliko hoću i idem kući kad hoću – kaže Marko.

Ovaj posao mu omogućava da izdržava porodicu sa četvoro dece, kupi kuću i tri automobila, zahvaljujući svakodnevnom radu u prirodi.

Koliko se može zaraditi u šumi?

Marko kaže da se može mnogo, ako si spreman da radiš. Tokom sezone bere borovnice i brusnice, a u vrhuncu može da sakupi i do 100 kilograma bobica dnevno:

– Kad naberem 100 kilograma, to je oko 1.025 evra – objašnjava.

Iako posao zahteva fizičku izdržljivost i često koristi lekove protiv bolova u leđima, iz šume nikada ne izlazi sa manje od deset do 15 kilograma plodova. Susreti sa divljim životinjama nisu retki, a u šumi često sreće i druge berače.

Zašto beru i penzioneri?

Marko otkriva da u njegovom kraju borovnice beru svi, od mladih do penzionera:

– Mnogi ljudi iz ovog mesta beru borovnice, uključujući i penzionere. Imaju penziju, ali beru. Šta im je ta penzija?! Daju je za lekove, kupuju ulje… A ovo ovde je besplatno. Bereš koliko možeš – kaže.

Veliki deo borovnica propadne jer nema dovoljno ljudi koji bi ih ubrali. Umesto plastičnih kanti, Marko koristi tradicionalnu košaru od lešnika koju nosi na leđima:

– Lakše mi je nositi košaru nego dve kante, jer se često spuštam niz strme padine, pa se kante prevrnu, a vrganji završe u potoku – objašnjava.

Pored svežih plodova, Marko prodaje i ukiseljene vrganje, čija cena tokom zime značajno raste. Zahvaljujući zaradi, nedavno je kupio dobro očuvan kombi koji koristi za odlazak u šumu:

– Nije nov, ali je dobro održavan i ide u šumu – kaže.

Njegova filozofija je jednostavna: ko želi da radi, u šumi uvek može da pronađe posao. Veći deo godine provodi u prirodi, a kada sezona borovnica završi, prelazi na mlevenje.

Markov primer jasno pokazuje da se upornim radom i ljubavlju prema prirodi može postići finansijska stabilnost, sloboda i prihod – bez šefova, zagađenja i uredske rutine.

(Telegraf Biznis/Kamatica)