Hoće li ove godine biti dovoljno hlebnog brašna? Sertifikovano seme na svega 350.000 hektara

U ovoj setvi pšenice sertifikovanog semena je bilo za svega 350.000 hektara, što je daleko manje nego što nam treba jer žita sejemo na najmanje 600.000 hektara. Nedovoljno deklarisanog semena na tržištu ponavlja se svake godine i predstavlja uobičajenu sliku u proizvodnji domaće pšenice.

Dobar deo naše pšenice zato završi kao stočna hrana i, uz nerazvrstavanje pšenice po kvalitetu, predstavlja slabost u proizvodnju hlebnog zrna.

Teme za vas

Još pšenicu ne razvrstavamo po kvalitetu jer nemaju svi otkupljivači uslov za to - prijemni koš i opremu za brzo merenje kvaliteta (direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović)

Svake godine između 300.000 i 400.000 tona pšenice, ili oko deset posto ukupne godišnje proizvodnje, završi kao stočna hrana, pošto korišćenje nedeklarisanog semena, uz klimatske promene, umanjuje kvalitet i prinos.

Foto: Tanjug/Uprava carina

Procene "Žita Srbije" kažu da ćemo pšenice ove jeseni imati posejane na 620.000 hektara, što znači da će na oko 270.000 hektara zauzeti seme nastalo u individualnoj proizvodnji zemljoradnika, čiji je kvalitet nepouzdan. Tako će opet dobar deo naše pšenice i u žetvi 2026. godine završiti u stočnoj hrani, piše za Dnevnik Zorka Delić.

Stručnjak za pšenicu prof. dr Malešević ističe da je Srbija bila prepoznavana na međunarodnom tržištu po visokom kvalitetu pšenice.

- Nažalost, izostanak podsticaja za gajenje kvalitetnijih sorti i nedostatak kontrole kvaliteta zrna pri otkupu i skladištenju je dovelo do potiskivanja sorti boljeg kvaliteta. Zbog pada tehnološkog kvaliteta zrna, usled velike zastupljenosti sorti niskog genetskog potencijala za kvalitet, kao i zbog preterane upotrebe nedeklarisanog semena, kvalitet merkantilne pšenice je znatno opao - kaže.

Italija najbolji kupac

Izvoz pšenice dobro je krenuo posle žetve jer smo u Italiju u protekla četiri meseca prodali više od 200.000 tona. To je više od polovine ukupnog izvoza od početka nove ekonomske godine u poljoprivredi od 1. jula do kraja oktobra - izjavio je Šajatović. - Italija je naš tradiciolani kupac, ali je sada postala i značajan jer je stao izvoz za Konstancu.

Po rečima Šajatovića, za četiri meseca, od jula do oktobra, izvezli smo oko 410.000 tona pšenice, što je dobar izvozni rezultat ukoliko se porede podaci iz ranijih godina. - Svakoga meseca prodamo po 100.000 tona žita i ako se te količine nastave i narednih meseci, do nove žetve trebalo bi da budemo zadovoljni.

Foto: Tanjug/AP

Direktor "Žitounije" Zdravko Šajatović napominje da u izvoz ide sva naša pšenica, i ona sa 12 i 13 posto procenata proteina, ali da se traži i žito sa 11,5 i 10 procenata proteina, koje ide u prehrambenu indstriju za proizvodnju keksa.

- Dobar deo domaće pšenice se prodaje i kao stočna hrana, između 300.000 i 400.000 tona - kazao je Šajatović. - Kod nas se još pšenica ne razvrstava po kvalitetu jer nemaju svi otkupljivači uslov za to - prijemni koš, silosku ćeliju za predviđeni nivo kvaliteta i opremu za brzo merenje kvaliteta. Zemljoradničke zadruge nemaju uslova da žito razvrstavaju po kvalitetu, a većina zemljoradnika žito posle žetve nosi u zadruge na čuvanje - navodi Šajatović i navodi da pšenicu po kvalitetu razvrstavaju samo u velikim silosima.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)