Da li ste čuli za ratluk od aronije? Panići proizvode voće a majstor iz Istanbula ga ručno pravi

Drugu godinu zaredom Poljoprivredno gazdinstvo "Panić" iz Bačke Palanke nagrađeno je za proizvode od aronije na Sajmu etno hrane i pića na nedavno održanom Beogradskom sajmu.

Ove godine specijalnu nagradu dobio je Panićev ratluk sa aronijom i narom, a prošlog sajma matični sok od aronije.

Teme za vas

- Ratluk pravi majstor iz Istanbula ručno, bez veštačkih zaslađivača, jer umesto šećera, ratluk uvalja u kokos - rekao je Ranko Panić za Dnevnik, dodavši da je ratluk od aronije sa narom zbog toga jedistven na domaćem tržištu i šire.

Foto:Pixabay

Po istom receptu Panići prave i ratluk od pečenih lešnika, kojeg spolja uvaljaju u mleveni pečeni lešnik. Imaju i druge proizvode od aronije, čajeve, džemove.... koji su traženi u trgovinama, na sajamskim manifestacijama i noćim bazarima.

Na domaćem tržištu se aronija ne otkupljuje već samo prerađuje u domaćoj radinosti.

Gazdinstvo je osvijilo bezbroj nagrada od kada se pre 13 godina opredelilo da podigne zasad aronije. Bobice koriste kao sirovinu u preradi jer na domaćem tržištu se aronija ne otkupljuje već samo prerađuje u domaćoj radinosti. Zato podizanje plantaže aronije, uz opremu za preradu, predstavlja skupu investiciju onima koji žele da se oprobaju u proizvodnji ove voćne vrste.

- Za podizanje plantaže potrebno je uložiti dosta novca jer, osim navodnjavanja koje mora da ima svaka plantaža, potrebna je i hladnjača i oprema za preradu. S druge strane, prednost u gajenju aronije u odnosu na drugo voće ogleda se u tome što se ne tretira skupim hemijskim zaštitnim sredstvima, koja voćarima svake godine predstavaju veliki trošak, jer bobice aronije nemaju spoljnih neprijatelja. Upravo zbog toga aronija se smatra i organskim voćem i uz lekovitost čine je prevlačnim za kupce. Zato može da bude privlačna mladima za pokretanje biznisa jer, uz sopstveni početni kapital, podsticaje i trud, može se privređivati - naveo je Panić Zorki Delić za Dnevnik

Foto: Shutterstock

Vagon po hektaru

Ove godine na plantažama je bilo oko vagon aronije po hektaru, što se smatra dobrim prinosom. Aronija cveta početkom aprila, a bere tokom avgusta. Može se brati mašinski i ručno, u zavisnosti od gustine sadnje.

Kada su se pre 13 godina oprelili da podignu zasad aronije, Panići su znali da aronija nije zahtevna voćna vrsta i da će imati tržište jer se sve više ljudi opredeljuje za zdrav način ishrane.

- Jedina je bobičasta voćna vrsta koja ima određene vitamine i minerale koje nema drugo voće, reguliše krvnu sliku, jača imunitet, brzo čisti organizam, ima snažno antioksidantsko dejstvo - zaključuje Panić.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)