Povratak na srpske njive: Ova žitarica osvaja tržište - savršena za hleb i pite, a raste i na posnoj zemlji

U domaćoj ishrani heljda je sve prisutnija. Od brašna heljde se mesi hleb, pravi pecivo, gibanice i pite, testenina... U prodavnicama zdrave hrane i velikih supermarketa može se kupiti brašno od oljuštenog zrna i integralno brašno, ljuspice i pahuljice, griz.

Za pakovanje od pola kilograma brašna od heljde u prodavnicama se treba izdovjiti oko 215 dinara, kilogram ljuspica je 1.350 dinara, 100 grama pržene heljde je 102 dinara, a 100 grama zrna heljde košta 62 dinara. U radnjama je heljda iz Rusije. Naši kupci najčešće kupuje brašno za palačinke, a Rusi ljuspice i zrno heljde od kojih prave kašu.

Teme za vas

Od ljuspica heljde mogu se puniti jastuci jer u njima ima puno silicijuma, što omogućava miorelaksaciju vrata.

Heljda se seje samo na velikim nadmorskim visinama - od 1.100 do 1.200 metara, gde nema pesticida i nikakvih veštačkih premisa.

Na domaćem tržištu postoje dve vrste heljde, autohtona sorta golubica i uvozna, najčešće iz Rusije, piše Zorka Delić za Dnevnik.

Foto: Shutterstock

U Registru poljoprivrednih gazdinstava za 2024. godinu je prijavljeno oko 1.000 hektara heljde, posejane uglavnom u predelu Jugozapadne Srbije (Javor, Zlatar, Nova Varoš i drugi brdsko-planinski krajevi).

- Podatak o tome koliko godišnje imamo heljde sa ovih površina nije poznat, ali se do godišnjeg roda može doći jedino množenjem procenjenih površina i prosečnog prinosa heljde, koji u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike iznosi od 1,6 do dve tone po hektaru - rečeno je Dnevniku u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

U Ministarstvu napominju da postoji veliki potencijal za razvoj tržišta, pošto raste tražnja za heljdinim brašnom jer je bez glutena.

- Imamo veliki broj manjih lokalnih mlinova koji se bave meljavom heljdinog brašna i plasiraju ga na domaće tržište. Dodatna korist za proizvođače je ta što heljda uspeva u nepovoljnim klimatskim uslovima (brdsko-planinski krajevi) u odnosu na druge ratarske kulture, što je čini vrlo otpornom i nema ozbiljnih bolesti i štetočina koje je napadaju pa i zaštita nije neophodna.

Foto: Shutterstock

Jedan od proizvođača heljde, Beograđanin Zoran Sakić rekao je za Dnevnik da se površine pod heljdom svake godine menjaju, posebno od pre nekoliko godina, kada se pojavila uvozna heljda iz Rusije, koja je oborila koštanje domaćoj.

- Heljda ima tri cene, jedna je s njive, druga kada se otrebi, a treća je ona za upakovan proizvod. Pre žetve je koštala kilogram oko 1,2 evra na veliko, a sada je jeftinija. Vegetacija heljde traje 110 dana. Seje se početkom maja i žanje krajem avgusta, a može se i kasnije sejati, početkom juna i onda dospeva krajem septembra - naveo je Sakić.

S obzirom na to da tražnja raste, prisutan je i uvoz heljde. Ovo znači i da bi se domaća proizvodnja mogla povećati.

Prošle godine je u kategoriji brašna "ostalo", gde spada i brašno od heljde, uvezeno 118.514 kilograma brašna, ukupne vrednosti 95.000 evra. Ostala brašna se, uglavnom, uvoze iz Ruske federacije, Mađarske i Austrije.

Sakić seje heljdu ispod planine Javor, na oko 15 hetara, i od ljuspica pravi jastuke.

Iako mnogi smatraju da je žitarica, heljda to nije. Način uzgajanja heljde, kao i njena svojstva i način pripreme, slični su ostalim žitaricama, pa je to najčešći razlog što se i ona smatra žitaricom, a nazivaju je još i pseudožitaricom. Međutim, heljda je jednogodišnja zeljasta biljke i spada u familiju troskota.

Upravo zbog toga ona može biti odličan izbor za sve koji izbegavaju korišćenje žitarica u ishrani zbog glutena.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)