Dok mu je cela porodica u dijaspori, Đorđe je ostao na dedovini: Mladi stočar gradi budućnost u Homolju

Okruženo Homoljskim planinama i netaknutom prirodom, u dolini reke Mlave, nalazi se selo Ždrelo koje trenutno ima nešto više od 250 domaćinstava. Iako je dosta njih napustilo svoje domove i otišlo u inostranstvo, mladi poljoprivrednik Đorđe Pajkić (24) je rešio da život provede u svom rodnom selu, na dedovini, baveći se stočarstvom.

Đorđe ovde živi sa svojom prabakom, dok je ostatak porodice u Austriji.

Teme za vas

- Roditelji su godinama tamo, a baka i deka često dolaze ovde. Ja sam bio prvi put na jedan dan, drugi put pola dana -  kaže on i dodaje da od tada više nije ni odlazio u Austriju.

Kako kaže poljoprivredu je zavoleo još od malih nogu. Uživa u svim poslovima na imanju i ništa mu ne pada teško.

- Zdrav život, hrana, priroda i čist vazduh. Sve su to blagodeti koje možete imati samo u seoskoj sredin - navodi.

Ovce, kaže čuva od malena, a trenutno ih ima osamdesetak svrljiške rase. Na ispaši su po čitav dan, zajedno sa ostalim životinjama, osim kada padne sneg.

Osim ovaca, ovaj mladi stočar čuva još i pet krava muzara, desetak koza, isto toliko svinja i stotinak komada živine.

- Prababa pravi koziji i ovčiji sir koji prodajemo stalnim kupcima u okolini, a ja sam zadužen za mužu, pripremu hrane, ali i za sve ostale poslove na imanju - pojašnjava i dodaje da kravlje mleko predaju obližnjoj mlekari.

Đorđe obrađuje više od 20 hektara zemlje na kojoj seje pretežno lucerku, travne smeše, kukuruz i pšenicu.

- Životinjama mnogo znači što veći deo godine provedu na ispaši, ali im svakako treba spremiti hranu i za zimski period. Između ostalog, gledam da ima oko 7.000 bala na godišnjem nivou - kaže on.

Kada su u pitanju ovogodišnji prinosi ratarskih kultura, Pajkić ističe da je prezadovoljan rodom pšenice, ali ne i kukuruzom.

- Prinos pšenice je bio šest tona po hektaru, što je izvanredno. Međutim, od kukuruza nismo imali ni zrno. Moraću da dokupim određenu količinu - kaže.

Na pitanje kako izgleda jedan njegov dan, odgovara da se svaki razlikuje.

- Nijedan nije isti, ali svaki počinje pred zoru, oko pet sati. Već u šest ujutru sam u štali. Prvo očistim kod krava, namirujem ih, a onda idem redom -  kaže on.

Na pitanje kako sve postiže sam, Đorđe kaže da se sve može, kad se voli i hoće. Kako ističe, životinjama je potrebna briga i nega, a najvažnije je da imaju čistu prostirku, kvalitetnu hranu i čistu vodu.

Kada je reč o planovima za budućnost, napominje da bi voleo da proširi proizvodnju, naročito da poveća broj koza i ovaca zbog povećane potražnje za sirom.

- Trenutno mesečno proizvedemo oko 120 kilograma sira i prodajemo po ceni od 1.200 dinara po kilogramu - kaže za Agroklub.

Odluku da ostane na selu i posveti se poljoprivredi, dodaje on, mnogi komentarišu pozitivno, ali ima i onih negativnih komentara.

- Mnogi odlaze. Ima i povratnika iz inostranstva, ali to je retko. Ovo je moj život i ne bih ga menjao - zaključuje na kraju razgovora.

(Telegraf Biznis/Agroklub)