Mladić sa slike je od gradskog dečaka postao "kralja krompira": "Najlepše se osećam kada sam u poljima"

Na plodnim poljima oko Pljevalja svakodnevicu gradi mladi diplomirani inženjer poljoprivrede Faruk Tursumović. Iako je odrastao u centru grada, kao tipično gradsko dete bez porodičnog imanja, život ga je odveo na njive i oranice, gde je pronašao svoju strast i životni poziv.

Ključni podaci o njegovoj proizvodnji

• Godišnja proizvodnja krompira: oko 120 tona
• Površine pod krompirom: oko 6 hektara
• Površine pod žitaricama: oko 6 hektara
• Površine pod voćem: oko 1 hektar
• Broj angažovanih radnika u sezoni: do 20

Umesto kancelarije i gradske vreve, Faruk danas svoj život gradi u polju.

Teme za vas

Povratak u rodni kraj i izbor poljoprivrede

Po završetku Poljoprivrednog fakulteta u Podgorici, Faruk je razmišljao o sigurnom državnom poslu, ali je odlučio da budućnost veže za poljoprivredu. Već pet godina ozbiljno se bavi ovim poslom i danas je jedan od najvećih proizvođača krompira u pljevaljskom kraju.

- Uvek sam voleo Pljevlja i nikada nisam razmišljao da ostanem u većem gradu. Za mene život znači sloboda, a nju mogu ostvariti ovde. Gde god krenem, sve mi je blizu i sve je moje, ali najlepše se osećam kada sam u poljima - kaže Faruk, dvadesetdevetogodišnji poljoprivrednik.

Već u srednjoj školi znao je da će studirati poljoprivredu, pa su mu fakultetske obaveze bile lakše jer je imao određena predznanja. Danas znanje iz fakulteta svakodnevno primenjuje u praksi.

- Poljoprivreda je vrlo kompleksna, iako nekima izgleda jednostavno. Sve je povezano i svaka kultura je drugačija.

Od porodične bašte do deset hektara pod kulturama

Faruk je počeo skromno, na porodičnoj bašti, gde je gajio ratarske kulture za kućne potrebe. Pred kraj fakulteta obradio je prvi hektar zemlje. Danas obrađuje:

• oko 6 hektara pod krompirom
• oko 6 hektara pod žitaricama
• oko 1 hektar pod voćem

Manji deo zemljišta je u njegovom vlasništvu, dok većinu uzima u zakup. Faruk ističe da mnoga sela opadaju zbog migracija stanovništva, a plodna zemlja ostaje neobrađena, što vidi i kao problem i kao priliku za one koji žele da rade.

Proizvodnja krompira i tržišni izazovi

Najviše sadi sortu „Agrija“, žuti krompir koji je tražen na severu, dok se crveni i beli lakše prodaju na jugu. Ipak, dobra proizvodnja bez sigurnog tržišta ne znači mnogo.

- Obezbediti tržište znači pola posla. Recite mi da ćete otkupiti sto tona krompira i ja ću ih proizvesti. Bez garancije prodaje, rizik je ogroman, jer krompir ima ograničen rok trajanja.

Trenutno krompir uglavnom prodaje na veliko. Problem vidi u uvozu jeftinog krompira iz inostranstva:

- Francuski krompir uvozi se po 35 centi. Kada bismo mi prodavali po toj ceni, propali bismo. Naša veleprodajna cena je oko 50 centi i teško nalazimo kupce, dok trgovinski lanci uvozni krompir prodaju mnogo skuplje.

Rješenje vidi u udruživanju proizvođača kroz zadruge i kooperacije, koje bi garantovale otkup i omogućile planiranje proizvodnje i veća ulaganja.

Plodored i važnost žitarica

Iako od žitarica ima manju zaradu nego od krompira, ne odustaje od njihove setve zbog plodoreda, koji čuva plodnost zemljišta. Sadi i heljdu, kulturu koja uz mala ulaganja daje stabilne prinose.

- Žitarice u Pljevljima se siju u maloj meri jer je proizvodnja izazovna i imaju velike varijacije prinosa. Ipak, moram ih proizvoditi da očuvam fizičko-hemijsku strukturu zemljišta.

Faruk savetuje početnicima da prvo ispitaju zemljište, jer tada mogu da odaberu kulturu koja će dati najbolje rezultate.

Radni dan i mehanizacija

Radni dan počinje u šest ili sedam ujutru i traje do večeri. Tokom vađenja krompira angažuje i do dvadesetak radnika.

Poseduje dva traktora, kombajn i kompletnu prateću opremu, što mu omogućava da sam zaokruži ceo proizvodni ciklus. Zime koristi za planiranje i unapređenje proizvodnje, analizu sezone, izbor novih sorti i traženje sigurnijih kanala prodaje. Plan mu je da uz podršku države izgradi savremeno skladište sa linijom za pakovanje, kako bi tržištu ponudio sortiran i brendiran domaći krompir.

Bez odustajanja pored institucionalnih prepreka

Iako je više puta konkurisao za posao u državnim institucijama, bez uspeha, Faruk se poljoprivrede ne odriče:

- Ovo radim jer volim, ali i jer moram. Ne bih se bavio ovim poslom da nemam rezultate. Kad smo u polju, ponašamo se kao seljaci, a kad izađemo, vraćamo se drugim obavezama.

Domaća hrana – temelj zdrave ekonomije

Faruk smatra da bez domaće hrane nema zdrave ekonomije. Poziva građane da kupuju domaće proizvode, a državu da snažnije podrži mlade proizvođače:

- Mladi proizvođači treba da dobiju primat u društvu i proizvodnji hrane. Potrebno je zaštititi domaće tržište i cene domaćih proizvoda. Zadruge bi mogle garantovati otkup i predstavljati proizvođače kod Ministarstva poljoprivrede i veletrgovina.

(Telegraf Biznis/Vijesti)