Vesna uzgaja najskuplje povrće na svetu: Kilogram košta 20.000 dolara

U usorskom naselju Omanjska, mestu iz kojeg se proteklih godina iselio veliki broj mladih ljudi, poljoprivrednica Vesna Bošnjak u svojim plastenicima uspešno uzgaja prave egzotične raritete, među kojima se ističe i najskuplja paprika na svetu.

Ova neobična uzgajivačica, koja za sebe kaže da je više kolekcionarka nego klasična poljoprivrednica, u svojoj bogatoj zbirci ima između 70 i 80 sorti paprika, te više od 230 vrsta paradajza koje nisu uobičajene za prostore Bosne i Hercegovine.

Teme za vas

Glavna zvezda njenog imanja je južnoamerička sorta ahi čarapita (Aji Charapita), divlja peruanska paprika sa sitnim žutim plodovima čija cena na američkom tržištu doseže vrtoglavih 20.000 dolara za kilogram sušenog proizvoda. Reč je o izuzetno cenjenoj kulturi koja se, osim za konzumaciju, zbog svog specifičnog izgleda prvenstveno koristi za dekoraciju jela u najelitnijim svetskim restoranima.

"Sada trenutno sadim zaperke sa najskuplje paprike na svetu, ahi čarapita divlja peruanska paprika sa sitnim žutim plodovima. Evo, ova je već zametnula", objašnjava Vesna Bošnjak, ističući ipak surovu realnost plasmana ovako ekskluzivnog proizvoda na domaćem terenu.

"Ona se isključivo koristi u dekorativne svrhe, konzumna je, naravno, ali po elitnim restoranima tako se koristi. Nažalost, ja nemam tržište za nju po toj ceni što mi je jako žao, inače ne bih radila ni malinu ni borovnicu."

Proizvodnja bez radne snage i sistemske podrške države

Uz paprike, porodično gazdinstvo u Omanjskoj obiluje desetinama retkih sorti paradajza poput marokanske mente, medveđe šape, džinovskog volovskog srca i babuškine tajne.

Vesna sve što uzgoji sama i preradi, ali zbog hroničnog nedostatka radne snage u regionu bila je prisiljena da drastično smanji nekadašnje zasade te ne razmišlja o ponovnom širenju proizvodnje. Nekadašnja četiri duluma pod malinom danas su svedena na dulum malina, sto grmova borovnice i dva plastenika, što predstavlja tačnu srazmeru onoga što jedna porodica može sama da obradi.

"Ne znam, ne bih mogla baš sve da nabrojim, paprika 70-80 sorti, paradajza više od 230 sigurno, ne brojim ih više, egzotične sorte, volim da imam svašta, od začinskog bilja preko povrća, do voća", kaže ova poljoprivrednica, dodajući da su ranije celo imanje pokrivale maline.

"Pre je sve ovo bilo pod malinom, četiri duluma su bila pod malinom, a s obzirom na to da nema radne snage, onda onoliko koliko mogu. Dva plastenika, dulum maline, sto grmova borovnice, uz to te sitnice po grmovima i to je to."

Svoje proizvode plasira isključivo na kućnom pragu, poljoprivrednim sajmovima, te putem društvenih mreža, dok institucionalna podrška u potpunosti izostaje. Uprkos činjenici da su joj tokom 2024. i 2025. godine u vremenskim nepogodama uništena dva plastenika, nikakvu odštetu niti pomoć od lokalnih vlasti nije primila, što ocenjuje kao poraznu sliku odnosa države prema domaćim proizvođačima.

"Nema seljak nikakvu podršku, ni mi mali ni oni veliki, vrlo malo. Prvo, nismo obeštećeni, 2024./2025. dva plastenika su mi uništena. Pa Opština nije proglasila ni elementarnu nepogodu, a kamoli da te neko pita treba li neki vid podrške i šta imam više reći", zaključuje ogorčeno u prilogu Be-Ha-Er-Te-a (BHRT) Vesna Bošnjak, koja se uprkos svim ignorisanjima sistema i poteškoćama već uveliko priprema za preradu novog roda svojih standardnih i egzotičnih kultura.

(Telegraf Biznis/Bhrt.ba)