Radiša gaji voće za koje je malo ko čuo: Samo jedan kilogram dostiže cenu od 1.200 dinara

Radiša Andrejić iz sela Bobovo, kod Svilajnca, je pasionirani uzgajivač voća i gotovo da nema sadnice koju ne može da odgaji u svom zasadu. Veliki izazov za njega su uvek one voćke koje se ne uzgajaju na ovom području pa otuda kada naiđe na neku od njih poželi da je zasadi. To se desilo i sa zinzulom kada je prvi put video u Crnoj Gori.

Prvi plodovi posle pete godine

Čim je probao njene neobične, preukusne, plodove odmah je kod prodavca počeo da se interesuje o kakvoj voćki je reč. Kada je čuo da je ova biljka, koja vodi poreklo iz Kine gde se gaji od davnina, dugovečna, otporna na bolesti i da se lako uzgaja ako ima dovoljno vode više nije bio u dilemi da li da je zasadi. Najbolje sadnice je kupio od proverenog proizvođača i zasadio u plodnu zemlju kao i sve druge vodeći računa da u jamićima ima dovoljno đubriva i vode.

Teme za vas

"Zasadio sam ukupno tridesetak sadnica ovog voća i sa velikim interesovanjem pratio njihov razvoj. Ovo pogotovo što ih dok su male krasi trnje po granama na kojima se nalaze sitni listovi", kaže Radiša ističući da je to najverovatnije neki vid odbrambenog sistema ove voćke koja cveta u maju i junu.

Foto: Shutterstock

Tada se ispod listova pojave žućkasti cvetovi sa predivnim mirisom koji naprosto obožavaju pčele. Kada se biljka razvije i dostigne visinu do tri metra na granama ima manje bodlji.

Prvi rod ovaj iskusni voćar dobio je posle pete, odnosno sedme godine od sadnje. Prošle godine rod ove biljke, koja je u svetu poznata i kao žižula, kineska urma, desetkovali su mrazevi, ali je ona posle toga ponovo formirala sitne cvetove na kojima su se zametnuli lepi plodovi. U zavisnosti od godine do godine na stablu može da rodi do 10 kg ukusnih voćki.

"Da bi plod bio odličnog kvaliteta biljka mora da ima dovoljno vode”, tvrdi Radiša ističući da u svom zasadu ima zinzule koje daju krupne i sitne plodove.

Berba sredinom septembra

Berbu ovog voća on započinje ručno sredinom septembra kada počinju da menjaju boju i iz zelene prelaze u tamniju, a završava je u oktobru. Za svakodnevnu konzumaciju bere samo čvrste sa tamnim pegama. Neke od njih zna do prodaje da zadrži u hladnjači i po nekoliko meseci i da opet budu ukusni i sočni.

Foto: Shutterstock

Andrejići ovu neobičnu voćku koja u sebi sadrži čak četiri puta više vitamina C od nekih citrusa uzgajaju sa posebnim zadovoljstvom zato što ne zahteva neku posebnu negu i zaštitu. Od pre dve godine primetili su da plodove napadaju smrdibube, ali da to nije u tolikoj meri da bi oni morali da intervenišu. Redovno ih kroje u januaru ili februaru kako bi njihova stabla oslobodili suvišnih grana i omogućili im da formiraju željeni rod.

Prodaja na pijaci i online

Oni ovo voće zajedno sa drugim iz svog voćnjaka prodaju na pijaci u Aleksincu, ali i putem interneta. Kupci su u početku na ovu voćku gledali sa nepoverenjem jer ih je sa tom zagasitom bojom koja je dominirala na njihovoj kori u isto vreme podsećala na neku vrstu kivija i maslinu.

Neki su kada su je probali i kada im je u ustima ostala mala koštica bi ubeđeni da je reč o maslini. Međutim, kada su se malo više informisali o ovoj voćki i saznali koliko ima vitamina C u sebi prestali su da se bave njenim poreklom i počeli rado da je pazare, a cena po kilogramu kreće se od 700 do 1.200 dinara.

(Telegraf Biznis/Agroklub)