Grad "odneo" 450.000 evra: Nevreme opustošilo dolinu Neretve, uništeno 150 tona jagoda pred samu berbu

Desetak dana ranije nego proteklih godina počela je berba jagoda u neretvanskoj dolini. Beru se sa površine od 35 hektara, a ubraće se oko 600 tona jagoda. Berba bi svakako bila i veća da deo područja gde se jagode proizvode nije pogodila grad (tuča) i nanela ogromnu štetu. Neretvanske jagode prve dolaze na tržište. I to baš u vreme kad preprodavci na tezgama širom Hrvatske uvozne jagode prodaju kao domaće, piše HRT.

Prvo sezonsko voće je dozrelo pa su plantaže neretvanskih jagoda okupirali berači. Ima ih sa svih strana: iz Neretvanske doline, susedne Hercegovine pa do dalekog Nepala.

Teme za vas

- Nezgodno je sa Nepalcima zbog jezika, ali borimo se. Ide dobro, navikli su i oni ovde. Ovde su već od prošle sezone jagoda, dobro je. Naši sezonci su danas tek startovali, krenula je jagoda, nije loša berba - naglašava Branka Bajić, beračica jagoda iz Stoca, BiH.

Jagoda je jedan od najmekših voćnih plodova, a berba tog voća je, zbog položaja tela, jedna od najtežih.

- Neko bere čučeći, neko se samo sagne. Svako izabere sebi svoj položaj kako mu odgovara. Ja ne čučim, ja se samo sagnem, jer sad nema još toliko berbe da se bere obema rukama - kazala je Jadranka Čoko, beračica jagoda iz Stoca, BiH.

- Dođe napor leđima ako bereš duže vreme, onda se privikneš i dobro je. Ide uz dobru ekipu - istakla je Danijela Perić, beračica jagoda iz Bobanova, BiH.

Ove sezone oko 600 tona jagoda

U Neretvanskoj dolini ove sezone bi trebalo da se ubere oko 600 tona jagoda, što je 20% manje nego pretprošle godine.

Proizvođači će često reći da je problem preskupa radna snaga. Istina, udeo troškova radne snage u berbi je otprilike 30%, što nekada nije bilo. To je jedan od razloga. S druge strane, imamo problem rasta cena repromaterijala. Isto tako, i proizvodnja se promenila u odnosu na period od pre 20-ak godina. Proizvodnja je sad uglavnom jednogodišnja i investicija u sadni materijal, folije i creva je svake godine - kazao je Danko Tolić, agronom, stručnjak za jagode.

I proizvođača je sve manje. U najplodnijem neretvanskom mestu, Opuzenu, proizvođači jagoda za tržište mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Ipak, dva najveća proizvode više nego ostatak Neretve i Vrgorac zaјedno.

Velike štete od grada

- Imamo oko 14 hektara jagode, planiramo da ćemo ubrati između 300 i 400 tona jagode ove sezone u našoj proizvodnji. Sve ide na domaće tržište i sve ide kroz trgovinske centre - rekao je Ivan Bjeliš, Agro Neretva, Opuzen.

Gradimir Šešelj drugi je po veličini neretvanski proizvođač jagoda. Njegove jagode sa humusnog zemljišta pored močvare godinama su među najslađima i najkvalitetnijima. No, krajem prošlog meseca to područje je pogodio grad.

- Štete su ogromne, tu se radi o 150 hiljada jagoda, a po kilogramu koji je 3 evra, kada imamo 150 tona, šteta je 450 hiljada evra. Ali šta je tu je, ići ćemo napred, mada mi nije jednostavno - naglasio je Gradimir Šešelj, poljoprivredni obrt Silva, Opuzen.

Leo Ilić je srednji proizvođač i za 12 godina, koliko se bavi ovim poslom, nikad nije imao veće štete od nevremena, ali ni problema sa prodajom.

Sadnica imamo 20 hiljada, tu smo se bazirali i to možemo da odradimo sa nekih 10-12 radnika i mi ukućani. Prodaja nije teška ako imate dobar proizvod. Mi imamo jako dobar proizvod bez laganja i većina ljudi zna za nas. Radimo to godinama i onda većina dođe na zemlju da kupi, a nešto ja vozim ljudima na kućnu adresu - govori Leo Ilić, proizvođač jagoda iz Metkovića.

Kao i svake godine na početku berbe, nelojalna konkurencija domaćim proizvođačima su uvozne jagode koje se prodaju pod etiketom domaćih.

Svake godine se ponavlja ista priča: mala ponuda domaćih proizvođača, a uvoznici, odnosno preprodavci, koriste priliku, prepakuju u ambalažu koja je slična ili identična i prodaju je pod domaću da bi prevarili kupce i prodali po boljoj ceni - naglasio je Tolić.

Kako piše HRT, domaću jagodu je lako prepoznati.

- Domaća jagoda nije kalibrisana. Ona ima i sitan i krupan plod. Nije sva ujednačena i ista, a razlika je i u ukusu, naravno. Ko prvi put kupi domaću jagodu, on će odmah shvatiti i videti razliku - naglasio je Bjeliš.

(Telegraf Biznis/HRT)