Nekada su izvozili gvožđe, danas "prodaju" Napoleona: Kako je malo ostrvo promenilo svoju ekonomiju

Pre nešto više od dva veka na ovo malo mediteransko ostrvo poslali su jednog od najmoćnijih ljudi Evrope sa namerom da ga udalje od centra političkih zbivanja.

Napoleon Bonaparta proveo je na Elbi svega oko 300 dana. Dovoljno da njegovo ime više nikada ne može da se odvoji od ostrva.

Teme za vas

Danas njegove nekadašnje rezidencije i tragovi boravka predstavljaju deo turističke ponude Elbe, a priča o francuskom caru jedan je od aduta kojima ovo malo ostrvo privlači posetioce iz čitavog sveta.

Ipak, mnogo pre nego što je počela da zarađuje od turista, Elba je imala potpuno drugačiju ekonomiju. Njeno bogatstvo nalazilo se ispod zemlje.

Ostrvo gvožđa

Elba je najveće ostrvo Toskane i treće najveće italijansko ostrvo, iza Sicilije i Sardinije. Prostire se na svega oko 223 kvadratna kilometra. Ali njegova mala površina krije neobično bogatu ekonomsku istoriju.

Nalazišta rude gvožđa vekovima su bila jedan od najvažnijih resursa ostrva. Još su Etrurci i Rimljani koristili njegovo rudno bogatstvo, a trgovina gvožđem kasnije je imala veliku ulogu u razvoju lokalne ekonomije.

To se vidi čak i u imenu glavnog grada. Portoferajo, Portoferraio na italijanskom, praktično znači "gvozdena luka", kako navodi TU Magazin.

Grad je tokom vremena postao jedna od ključnih tačaka za izvoz rude sa ostrva. Njegova luka povezivala je rudnike Elbe sa ostatkom Italije i Mediterana, a rudarstvo je generacijama davalo posao lokalnom stanovništvu.

Foto: Pixabay/danielefiaschi

Onda je na ostrvo stigao najpoznatiji "stanovnik"

Veliki istorijski preokret dogodio se 1814. godine. Nakon abdikacije, Napoleon Bonaparta prognan je na Elbu. Ali njegov egzil nije izgledao baš kao klasično zatočeništvo.

Napoleon je dobio suverenitet nad ostrvom i zadržao relativno visok stepen autonomije. Tokom kratkog boravka bavio se i njegovim uređenjem i organizacijom. Na Elbi je ostao oko 300 dana.

U februaru 1815. napustio je ostrvo i vratio se u Francusku, čime je počela čuvena epizoda njegove vladavine poznata kao „Sto dana“.

Za evropsku istoriju Elba je tada bila samo kratka stanica u Napoleonovom životu. S druge strane, za ekonomiju ostrva njegovo ime pokazalo se mnogo dugovečnijim.

Od rudnika do turista

Dva veka kasnije Elba više nije poznata prvenstveno po izvozu rude gvožđa. Njena glavna vrednost danas nalazi se iznad zemlje.

Kristalno more, mediteranska klima, plaže, mala primorska mesta, gastronomija, biciklizam, ronjenje i pešačke staze pretvorili su ostrvo u turističku destinaciju. A istorija je postala deo proizvoda koji se nudi posetiocima.

Napoleonovo prisustvo posebno je vredan deo tog turističkog identiteta.

Posetioci danas mogu da obilaze lokalitete i rezidencije povezane sa njegovim boravkom i da praktično prate trag čoveka koji je početkom 19. veka kontrolisao veliki deo Evrope.

Tako je događaj koji je svojevremeno predstavljao politički poraz jednog cara postao ekonomski resurs ostrva na koje je prognan.

Kada istorija postane biznis

Elba je dobar primer načina na koji male destinacije mogu da pretvore istorijsko nasleđe u turističku vrednost. More i plaže imaju mnogi delovi Italije. Ali samo jedno italijansko ostrvo može da kaže da je njime vladao Napoleon.

Upravo takve priče destinacijama daju nešto što konkurencija teško može da kopira. Hoteli se mogu izgraditi, restorani se mogu otvoriti, marine se mogu proširivati. Istorija ne može.

Zbog toga istorijski lokaliteti, muzeji i autentične priče sve češće postaju važan deo turističke ekonomije - posebno na destinacijama koje žele da privuku goste i izvan klasične letnje sezone.

Elba uz Napoleona ima još nekoliko takvih slojeva: Etrurce, Rimljane, Medičije, utvrđenja Portoferaja i dugu rudarsku tradiciju.

Sve to omogućava ostrvu da posetiocu ponudi mnogo više od nekoliko dana na plaži.

Toskana koju turisti često preskoče

U tome se krije još jedna prednost Elbe.

Toskana je jedan od najprepoznatljivijih turističkih brendova Italije, ali je većina putnika vezuje za Firencu, Pizu, Sijenu, vinograde, maslinjake i srednjovekovne gradove. Elba tom poznatom brendu dodaje more.

Do ostrva se najlakše stiže trajektom iz Piombina do Portoferaja, a na relativno malom prostoru posetioci dobijaju plaže, istorijske gradove, prirodu i Napoleonovo nasleđe.

Ostrvo je dovoljno veliko da na njemu može da se provede više dana, ali dovoljno malo da se njegove glavne atrakcije povežu u jednu turističku rutu.

Ekonomija Elbe tako je tokom vekova prošla neobičan put. Nekada su brodovi iz Portoferaja odnosili ono što je ostrvo vadilo iz zemlje.

Danas trajekti na isto mesto dovode ljude koji žele da vide njegove plaže, gradove i mesto na kojem je gotovo godinu dana živeo jedan od najpoznatijih ljudi evropske istorije.

Ruda je bila ograničena. Priča o Napoleonu, izgleda, ima mnogo duži rok trajanja.

(Telegraf Biznis/TU Magazin)