Živeli od nje, a sad je bacaju: Šišanje ovce 450 dinara, a vuna ni 40. Ima li spasa za srpske ovčare?

Iako su cena i proizvodnja ovčije vune u velikom padu, postoji potencijal za pokretanje tržišta koje bi donelo dobit stočarima, sakupljivačima i prerađivačima. Vuna se već decenijama bacanjem na otpad pretvara u ekološki problem. Računica odgajivača je jasna: šišanje jedne ovce košta između 400 i 450 dinara, dok se po kilogramu dobija svega 35 dinara, uz prosečan prinos od dva do tri kilograma vune po grlu.

Dok su stariji stočari ostvarivali zaradu od vune, mleka i jagnjadi, danas u Vojvodini ovce muze svega pet farmera (većinom iz južnog Banata). Zbog toga je na skupu Udruženja odgajivača ovaca "Čokanska cigaja" u Sanadu naglašeno da bi uvođenje premije od 60 dinara za litarsku isporuku ovčijeg mleka mlekari ili zadruzi predstavljalo ključan podsticaj. Inače, stočari okupljeni oko ovog udruženja gaje oko 36.000 ovaca na teritoriji severnog Potisja, odnosno u opštinama Čoka, Ada, Senta i Kanjiža.

Teme za vas

Ovo udruženje je predložilo da se u idućoj godini iz sredstava zaštite životne sredine finansira sakupljanje vune u svakoj lokalnoj samoupravi gde je to potrebno.

-  Za preradu ovčije vune postoje rešenja da se posebnom tehnologijom proizvodi biološko đubrivo. Ispitivanje je obavljeno i stočarska zadruga u Bujanovcu ima tehničke uslove za postrojenja ove prerade, ali čeka odgovor od nadležnog ministarstva za traženu pomoć u novcu, što Udruženje "Čokanska cigaja" podržava - kazao je predsednik udruženja Miloš Milankov.

Foto: Shutterstock

Po rečima ovčara Đure Cvijanovića, koji je nekoliko godina pokušavao da otkupljuje vunu od stočara i prevozi u Vranjsku banju u firmu "Agrokožar", posao nije isplativ, zbog skupog goriva i jeftine vune.

- Bez državnih podsticaja posao se ne isplati - kazao je Cvijanović i naveo da tamošnji otkupljivač vunu plaća na osnovu cena na svetskoj pijaci koja trenutno iznosi 47 evrocenti.

- "Agrokožar" vunu prerađuje, balira i izvozi, otkupljuje i vunu sa čičkom, ali ne stariju od dve godine - naveo je Cvijanović i dodao da samo sa područja Potisja godišnje može da se izveze 50 vagona vune.

Ovčare brine i šta će doneti sledeća godina oko korišćenja luke Bar, jer se zna da će Crna Gora od polovine 2027. godine da primenjuje sve zakone, kao što danas čini EU prema nama, piše Zorka Delić.

Izgradnja rečnog terminala na Dunavu za utovar stoke je složen posao i povezan je sa plovnim tokom i kapacitetom brodova, ali to može biti oslonac za izvoz.

Malo kupaca u svetu

Iz Udruženja "Čokanska cigaja" ukazuju na to da je skromna potražnja u svetu razlog što godišnje izvozimo tek oko 250.000 grla žive jagnjadi i mesa, iako je ponuda i do tri puta veća, što stvara ozbiljan problem odgajivačima.

Kako bi se situacija poboljšala, od presudne je važnosti da vodeći izvoznici (kojih ima svega četiri do pet) dobiju efikasniju podršku države. Trenutna praksa u kojoj se na dozvole, sertifikate i odobrenja Uprave za veterinu čeka i do 90 dana predstavlja loš odnos prema farmerima, pa udruženje zahteva hitne promene.

Takođe, za stočare je od velike koristi odluka države da se pašnjaci namene isključivo njima i zaštite od preoravanja. Međutim, da bi se ta odluka u potpunosti sprovela u praksi, neophodan je zakonit rad lokalnih samouprava i inspekcija, koji je trenutno spor i neodgovoran. Pored toga, ovčari traže podršku i u korišćenju zelenih površina pod upravom javnih preduzeća za vode i šume, zahtevajući da se pravo na košenje ustupa direktno stočarima, a ne nakupcima.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)