Ovi "radnici" ne traže platu, a njive čuvaju čitavu noć: Poljoprivrednici često ni ne znaju da ih imaju

Kada poljoprivrednik završi posao i napusti njivu, na oranici počinje druga smena. Ne traži platu, gorivo niti pauzu, a jedan od njenih glavnih zadataka jeste lov na insekte koji mogu da naprave štetu usevima.

Reč je o šišmišima, životinjama koje se retko povezuju sa poljoprivredom, iako predstavljaju deo prirodnog sistema kontrole brojnosti insekata.

Teme za vas

Kako prenosi Agronews, istraživanje sprovedeno u Srbiji pokazalo je koliko su šišmiši zapravo povezani sa poljoprivrednim pejzažom i zašto naizgled neproduktivni delovi imanja - potok, bara, živica ili drvored - mogu imati mnogo veću vrednost nego što se na prvi pogled čini.

Noćni lovci iznad srpskih njiva

Tim predvođen Jelenom Burazerović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu istraživao je aktivnost šišmiša u poljoprivrednim predelima na južnim padinama Fruške gore, oko Obedske bare i Zasavice, u široj okolini Avale i u Donjem Podunavlju.

Njihova aktivnost praćena je ultrazvučnim detektorima od zalaska do izlaska sunca, a rezultati su pokazali koliko je za ove životinje važno ono što se nalazi oko same njive.

Prisustvo vode, šuma i rubnih zona pozitivno je uticalo na njihovu aktivnost, dok su naročito značajni bili rubovi šuma, reka, potoka i bara.

Posebno je zanimljiv jedan podatak: gotovo 30 odsto ukupne aktivnosti šišmiša registrovano je iznad vodenih staništa, iako su ona zauzimala u proseku samo tri odsto analiziranog pejzaža.

To praktično znači da mali kanal, bara ili potok pored njive mogu imati nesrazmerno veliki značaj za čitav lokalni ekosistem.

Foto: Pixabay

Zašto su važni poljoprivrednicima?

Za domaću poljoprivredu najvažnija je ishrana šišmiša. Oni love insekte i tako učestvuju u prirodnom regulisanju njihove brojnosti, a među plenom se nalaze i vrste koje poljoprivrednici smatraju štetočinama.

To ne znači da šišmiši mogu da zamene sredstva za zaštitu bilja niti da sami reše problem štetočina. Njihova korist je u tome što predstavljaju deo prirodnog sistema koji može da pomogne održavanju ravnoteže na poljoprivrednom zemljištu.

Upravo tu na značaju dobijaju delovi imanja koji se ponekad posmatraju kao izgubljena obradiva površina.

Živice, drvoredi, stara stabla, livade, pašnjaci, potoci i male bare šišmišima pružaju skloništa, vodu, hranu ili koridore kojima se kreću tokom noćnog lova.

Uklanjanjem poslednje živice ili drvoreda poljoprivrednik možda dobija nekoliko dodatnih metara za obradu, ali istovremeno osiromašuje ekosistem koji mu pruža prirodnu pomoć.

Njiva nije samo ono što je zasejano

To je možda i najvažnija poslovna poruka ove priče. Savremena poljoprivreda sve više računa na takozvani funkcionalni biodiverzitet - biljke, životinje i staništa koja neposredno ne proizvode robu za tržište, ali mogu doprineti stabilnosti proizvodnje.

Šišmiši su odličan primer. Poljoprivrednik ih možda nikada neće videti tokom radnog dana. Ipak, čim padne mrak, iznad njiva, voćnjaka, livada i vodenih površina počinje njihov lov.

Dok vlasnik imanja spava, njegovi mali noćni saveznici već su na poslu.

(Telegraf Biznis/Agronews)