Ova zanimanja u Srbiji nestaju zbog veštačke inteligencije? Za radnike bez fakulteta stiže potpuno nova era

Dok se sve više govori o kraju klasičnog radnog vremena i promeni načina zapošljavanja, veštačka inteligencija već menja tržište rada. Administracija, unos podataka, korisnička podrška i pojedini poslovi u marketingu nalaze se među oblastima koje bi mogle da pretrpe najveće promene, dok će zanatlije, zdravstveni radnici, tehničari i stručnjaci za energiju i dalje biti veoma traženi.

Veštačka inteligencija više nije samo tehnološka novost o kojoj se govori na konferencijama i u velikim kompanijama. Ona sve češće obavlja zadatke koji su donedavno zahtevali sate ljudskog rada, od pisanja i prevođenja tekstova do analize podataka, pripreme izveštaja, obrade dokumenata i komunikacije sa korisnicima.

Teme za vas

Zbog toga se sve ozbiljnije postavlja pitanje koja zanimanja imaju budućnost, a koja bi u narednim godinama mogla da izgube deo svoje vrednosti ili čak potpuno promene oblik.

Ova promena posebno je važna za Srbiju, gde tržište rada istovremeno prolazi kroz digitalizaciju, nedostatak pojedinih profila radnika, odlazak stanovništva i promene u strukturi privrede. Najveći rizik neće nužno imati ljudi bez fakultetske diplome. Naprotiv, pojedini administrativni i kancelarijski poslovi za koje su potrebne visoke kvalifikacije mogli bi da budu među najizloženijima automatizaciji.

Koji poslovi su prvi na udaru?

Prema analizama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), generativna veštačka inteligencija posebno je pogodna za zadatke koji podrazumevaju obradu informacija, rad sa tekstom, pretraživanje podataka i pripremu standardizovanih dokumenata.

Među zanimanjima sa visokom izloženošću ovim tehnologijama nalaze se programeri, prevodioci i tumači, dok su u grupi poslova na koje bi AI mogao dodatno da utiče i osiguravajući službenici, stručnjaci za baze podataka i pojedini administrativni profili.

Foto: Unsplash

To, međutim, ne znači da će svi ovi ljudi ostati bez posla. Izloženost veštačkoj inteligenciji znači da tehnologija može da preuzme značajan deo njihovih zadataka, ali ne i da automatski može da obavi celokupan posao bez ljudske kontrole.

Najveće promene mogle bi da osete zaposleni koji se bave unosom i obradom podataka, zakazivanjem, vođenjem evidencija, pripremom standardnih izveštaja, administrativnom podrškom i odgovaranjem na rutinske upite korisnika.

Slična situacija očekuje se i u pojedinim delovima računovodstva, bankarskog poslovanja, osiguranja i marketinga. AI već može da pripremi osnovne finansijske analize, obradi fakture, napravi jednostavne reklamne materijale ili napiše prvu verziju teksta za kampanju.

To ne znači da će nestati računovođe, bankarski službenici ili marketinški stručnjaci, već da će kompanijama možda biti potrebno manje ljudi za rutinske zadatke, dok će više vrednovati one koji umeju da proveravaju rezultate, donose odluke i razumeju širu sliku poslovanja.

Dve trećine kompanija ima problem sa nedostatkom veština

Koliko će ova transformacija biti značajna za domaće tržište pokazuje i izveštaj Svetskog ekonomskog foruma „Future of Jobs 2025“.

Prema ovom istraživanju, poslodavci u Srbiji očekuju da će digitalizacija i rast troškova života značajno uticati na poslovanje u narednih pet godina. Dve trećine kompanija prepoznaje nedostatak odgovarajućih veština na tržištu rada kao jednu od glavnih prepreka za transformaciju poslovanja.

Foto: Shutterstock

Veštine iz oblasti veštačke inteligencije, velikih skupova podataka i tehnološka pismenost nalaze se među onima za kojima će tražnja rasti. Poslodavci očekuju i sve veći značaj upravljanja ljudima i resursima.

Još zanimljiviji je podatak da 79 odsto anketiranih kompanija u Srbiji planira da zapošljava ljude sa novim veštinama, dok 68 odsto očekuje ubrzavanje automatizacije poslovanja.

To pokazuje da promena neće nužno značiti masovno gašenje radnih mesta. Kompanije će istovremeno tražiti nove zaposlene, ali će menjati način na koji organizuju posao i broj ljudi potreban za određene zadatke.

Ko će u Srbiji imati najviše posla?

Dok su pojedini kancelarijski poslovi izloženi promenama, postoje zanimanja za koja će ljudski rad još dugo biti teško zamenljiv.

Prema anketi poslodavaca koju je objavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, projekcije za period od 2025. do 2027. godine ukazuju na pozitivnu neto dinamiku zapošljavanja. Očekuje se da broj novootvorenih radnih mesta bude veći od broja ugašenih u većini kvalifikacionih i profesionalnih grupa.

Foto: Freepik/drazen_zigic

Posebno je zanimljivo što se najveće neto povećanje zaposlenosti očekuje u grupi uslužnih i trgovačkih zanimanja, za više od 20.000 ljudi, kao i među rukovaocima mašinama i postrojenjima, monterima i vozačima, gde je projektovano više od 17.000 novih radnih mesta.

Najveći doprinos rastu zaposlenosti očekuje se u rudarstvu, energetici i snabdevanju vodom, stručnim, administrativnim, zdravstvenim i umetničkim delatnostima, kao i u saobraćaju, skladištenju, smeštaju i informisanju.

Ovi podaci pokazuju da budućnost tržišta rada nije jednostavna priča o tome kako će roboti zameniti ljude. Naprotiv, u Srbiji će i dalje postojati velika potreba za radnicima u proizvodnji, transportu, trgovini i uslužnim delatnostima.

Zanatlije, majstori i zdravstveni radnici imaju važnu prednost

Jedna od zanimljivijih posledica razvoja veštačke inteligencije mogla bi da bude rast vrednosti pojedinih zanimanja koja se ne obavljaju isključivo za računarom.

Električari, vodoinstalateri, automehaničari, varioci, serviseri, građevinski radnici i tehničari moraju da rade u stvarnom prostoru, procenjuju konkretne situacije i rešavaju probleme koji često zahtevaju fizičku intervenciju.

AI može da pomogne u dijagnostici kvara, planiranju radova ili pronalaženju odgovarajućeg rešenja, ali ne može jednostavno da zameni čoveka koji mora da popravi instalaciju, zameni deo mašine ili otkloni kvar na terenu.

Foto: Shutterstock

Slična situacija je u zdravstvu i nezi. Veštačka inteligencija može da pomogne u analizi medicinskih snimaka, vođenju dokumentacije i obradi podataka, ali je neposredna briga o pacijentima, izvođenje medicinskih procedura i donošenje odluka u složenim situacijama i dalje snažno vezano za ljudsko znanje i odgovornost.

OECD u svojim analizama posebno ukazuje na razliku između poslova koji se oslanjaju na obradu informacija i onih koji zahtevaju fizičku intervenciju, neposredan kontakt i složeno praktično odlučivanje.

Programeri nisu bezbedni samo zato što rade u IT sektoru

Jedna od najvećih zabluda jeste da će veštačka inteligencija najviše ugroziti jednostavne i slabo plaćene poslove, dok će visokoobrazovani stručnjaci biti zaštićeni.

OECD navodi da su među zanimanjima izloženim generativnoj AI i programeri, prevodioci i stručnjaci za baze podataka. To ne znači da će nestati potreba za programerima, već da će se promeniti način na koji rade.

AI već može da napiše delove programskog koda, pronađe greške, predloži rešenja i ubrza razvoj softvera. Zbog toga će prednost imati stručnjaci koji razumeju arhitekturu sistema, bezbednost, poslovne potrebe i mogu da procene da li je ono što je mašina proizvela zaista ispravno.

Slično važi za novinare, dizajnere, prevodioce, analitičare i marketinške stručnjake. Rutinski zadaci postaju jeftiniji i brži, ali raste značaj originalnog pristupa, provere informacija, kreativnosti, iskustva i odgovornosti.

Koje veštine će odlučivati o zaradi?

Ako se pogleda šta domaći i međunarodni poslodavci očekuju od budućih zaposlenih, jasno je da će se vrednost radnika sve manje meriti samo diplomom ili godinama provedenim na jednom radnom mestu.

Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) „remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti“, objavljen u martu 2026. godine, posebno izdvaja znanja iz oblasti veštačke inteligencije, rada sa podacima i kontinuiranog učenja.

Foto-ilustracija: Shutterstock/Josep Suria

To znači da će prednost imati ljudi koji umeju da koriste nove alate, ali i da razumeju oblast u kojoj rade. Nije dovoljno samo znati kako da se postavi pitanje četbotu. Važno je proceniti dobijeni odgovor, prepoznati grešku, proveriti podatke i doneti odluku.

Upravo zato će kombinacija stručnog znanja, digitalne pismenosti, komunikacije, kreativnosti i sposobnosti rešavanja problema biti jedna od najvažnijih prednosti na tržištu rada.

Neće nestati samo poslovi, već i stari način razmišljanja o karijeri

Najveća promena možda neće biti u tome što će veštačka inteligencija preuzeti određene zadatke, već u tome što će ljudi morati mnogo češće da menjaju svoje profesionalne veštine.

Dosadašnji model u kojem se čovek školuje, zaposli u jednoj kompaniji i decenijama obavlja sličan posao sve teže će odgovarati tržištu koje se brzo menja.

Foto: AI ilustracija/Gemini/Telegraf.rs

To je i suština prognoze Rida Hofmana, suosnivača LinkedIna, koji smatra da bi tradicionalni model rada od devet do pet mogao da nestane do 2034. godine. Njegova ideja ne podrazumeva da će ljudi prestati da rade, već da će sve više njih kombinovati različite poslove, projekte i izvore prihoda.

Za zaposlene u Srbiji to može da znači više prilika za rad sa stranim kompanijama, ali i veću konkurenciju, potrebu za stalnim usavršavanjem i manje sigurnosti ako se oslanjaju samo na jedno radno mesto.

Budućnost zato neće nužno pripasti onima koji imaju najviše diploma, niti onima koji se najviše plaše veštačke inteligencije. Veću prednost imaće ljudi koji umeju da je koriste, ali poseduju znanje i iskustvo koje ona ne može lako da zameni.

(Telegraf Biznis)