Dostupne besplatno u šumi, a kilogram može dobro da se naplati: Sezona donosi zaradu, ali i rizik

Jesen je vreme kada šume Srbije privlače berače pečuraka, a pojedine vrste mogu da dostignu cenu od nekoliko hiljada dinara po kilogramu. Ipak, zarada nije zagarantovana: na cenu utiču vremenski uslovi, kvalitet i količina ubranih gljiva, dok nepoznavanje vrsta može da ima i ozbiljne zdravstvene posledice.

Za nekoga je odlazak u šumu prilika za rekreaciju i boravak u prirodi, a za druge mogućnost da dopune kućni budžet. Kada počne sezona vrganja, lisičarki i drugih samoniklih gljiva, u pojedinim krajevima Srbije ponovo oživljava i otkup šumskih plodova.

Teme za vas

Ono što priroda daje bez troškova sadnje i uzgoja može na tržištu da dostigne iznenađujuću cenu. Međutim, između pronalaženja pečurke u šumi i novca koji berač dobija postoji čitav niz faktora.

Najvažniji su vremenske prilike, ponuda, kvalitet plodova i otkupna cena, koja može drastično da se promeni tokom samo jedne sezone.

Kilogram vrganja može da vredi nekoliko hiljada dinara

Koliko samonikle gljive mogu biti vredne pokazuje podatak objavljen u septembru ove godine, prema kojem kilogram vrganja na tržištu može da dostigne i 30 evra, odnosno oko 3.500 dinara.

Ipak, reč je o mogućoj tržišnoj ceni, a ne o iznosu koji berači redovno dobijaju u otkupu. Otkupne cene često su znatno niže, a dodatno zavise od klase, svežine i potražnje.

Primer iz zapadne Srbije pokazuje koliko tržište može biti nepredvidivo.

Prema izjavama otkupljivača, lisičarka se na početku jedne sezone otkupljivala za čak 1.500 dinara po kilogramu, dok je kasnije cena pala na svega 300 dinara. Razlog su bili suša, sve manje količine pečuraka i slabiji kvalitet.

To znači da ista količina ubranih gljiva može doneti pet puta manju zaradu, u zavisnosti od trenutka prodaje.

Kiša odlučuje koliko će berači zaraditi

Za rast brojnih šumskih pečuraka posebno su važni vlaga i odgovarajuća temperatura zemljišta. Zbog toga kišni periodi mogu da budu povoljni za berače, dok dugotrajna suša smanjuje količinu gljiva i otežava njihovo pronalaženje.

U zapadnoj Srbiji, naročito u okolini Čačka, na Javoru i Goliji, sušni periodi već su pokazali koliko sezona može da bude neizvesna.

Uprkos interesovanju za vrganje i lisičarke, pojedini berači ostajali su bez očekivane zarade jer gljiva jednostavno nije bilo dovoljno. Zato se branje šumskih pečuraka teško može posmatrati kao siguran izvor prihoda.

Čak i kada su cene visoke, to ne znači mnogo ukoliko je rod slab ili ako se pronađu samo male količine odgovarajućeg kvaliteta.

Koliko pečurke koštaju na pijacama?

Na domaćim pijacama cene zavise i od toga da li je reč o samoniklim ili gajenim vrstama. Prema podacima Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), u poslednjoj punoj nedelji septembra kilogram gajenih šampinjona koštao je oko 350 dinara u Kragujevcu, 400 dinara u Novom Sadu, 500 dinara na pojedinim beogradskim pijacama i 600 dinara u Zrenjaninu.

Ove cene nisu neposredno uporedive sa cenama vrganja i lisičarki, jer je reč o drugačijoj proizvodnji i tržištu. Ipak, jasno pokazuju koliko vrsta pečurke i način njenog plasmana utiču na konačnu vrednost proizvoda.

Za berače je posebno važno da razlikuju cenu po kojoj se pečurke prodaju krajnjim kupcima od cene koju nude otkupljivači.

Nije svaka pečurka za branje, niti svaka berba za prodaju

Osim vremenskih prilika i promenljivih cena, postoje i zakonska ograničenja. U Srbiji je sakupljanje određenih zaštićenih vrsta samoniklih gljiva u komercijalne svrhe regulisano posebnim propisima i dozvolama.

Ministarstvo zaštite životne sredine i za 2026. godinu raspisalo je konkurs za izdavanje dozvola za sakupljanje zaštićenih vrsta divlje flore, faune i gljiva. To znači da činjenica da pečurka raste u šumi ne podrazumeva da svako može neograničeno da je bere i prodaje.

Pravila zavise od vrste, mesta sakupljanja i namene, a u zaštićenim područjima mogu postojati i dodatna ograničenja.

Propisi, između ostalog, zabranjuju oštećivanje micelijuma i staništa, kao i sakupljanje previše mladih primeraka određenih zaštićenih vrsta.

Jedna greška može biti opasna po život

Najozbiljniji rizik prilikom branja pečuraka nije finansijski, već zdravstveni. U prirodi postoje otrovne vrste koje mogu izgledom da podsećaju na jestive, a posledice zamene mogu biti izuzetno teške.

Vojnomedicinska akademija upozorava da neka trovanja gljivama mogu izazvati ozbiljna oštećenja jetre i bubrega. Posebno je opasno to što se simptomi pojedinih teških trovanja ne pojavljuju odmah nakon obroka.

Zbog toga stručnjaci savetuju da se nikada ne konzumiraju samonikle gljive čiji identitet nije pouzdano utvrdio kvalifikovani poznavalac gljiva. Nije dovoljno osloniti se na fotografiju sa interneta, aplikaciju za prepoznavanje biljaka ili savet osobe koja samo povremeno bere pečurke.

Takođe, treba izbegavati sakupljanje gljiva pored prometnih puteva, deponija i na zagađenim površinama. Prilikom kupovine samoniklih pečuraka na pijacama važno je proveriti poreklo proizvoda i podatke o kontroli.

U slučaju sumnje na trovanje potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć, čak i ako su simptomi blagi ili su se pojavili tek nekoliko sati nakon obroka.

Dodatna zarada, ali ne i lak novac

Šumske pečurke mogu predstavljati zanimljivu mogućnost za dodatni prihod, naročito u krajevima gde postoji tradicija njihovog sakupljanja i organizovan otkup. Međutim, visoka cena jednog kilograma ne znači automatski i veliku zaradu.

Berači moraju da poznaju vrste, poštuju propise, vode računa o bezbednosti i računaju na to da će vremenske prilike odlučivati koliko će pečuraka uopšte pronaći.

Za one koji imaju iskustvo, znanje i pristup legalnim otkupnim kanalima, šumski plodovi mogu biti dopuna kućnom budžetu. Za početnike, međutim, potraga za skupocenim pečurkama nikako ne bi smela da počne razmišljanjem o zaradi, već učenjem kako da bezbedno prepoznaju ono što beru.

(Telegraf Biznis)