Cena prasadi pala, domaći uzgajivači digli glas: Zašto se cena mesa u trgovinama ne menja?

Tek što su domaći uzgajivači svinja dočekali rast otkupnih cena, na tržištu je usledio novi preokret. Prasići, koji su prošle nedelje u Vranju dostigli cenu od 400 dinara po kilogramu, sada se nude za 300 dinara, dok klaničari pokušavaju da dodatno snize i otkupnu cenu tovljenika. Proizvođači upozoravaju da ovakve promene ugrožavaju opstanak farmi, dok potrošači od pojeftinjenja zasad nemaju koristi.

Nakon kratkotrajnog oporavka tržišta svinja u Srbiji, uzgajivači su se ponovo suočili sa neizvesnošću. Kako prenosi eKapija, klaničari su pokušali da otkupnu cenu tovljenika, koja se kretala između 210 i 220 dinara po kilogramu, spuste na svega 190 dinara.

Teme za vas

Istovremeno, cena prasadi pala je sa 400 na 300 dinara po kilogramu, odnosno za čak 25 odsto u odnosu na prethodno zabeleženi nivo u Vranju.

Zbog ovakvih kretanja reagovalo je Udruženje odgajivača svinja, koje smatra da za naglo obaranje cena nema opravdanja, posebno imajući u vidu potražnju za mesom.

Proizvođači traže stabilnije otkupne cene

Sanja Čelebićanin, predstavnica Udruženja odgajivača svinja i direktor poslovnog udruženja "Zajednica živinara", objasnila je za Politiku, da su proizvođači reagovali kako bi sprečili dalje obaranje cena.

Prema njenim rečima, cilj je da se otkupna cena tovljenika stabilizuje na najmanje 200 dinara po kilogramu, iako proizvođači smatraju da bi realan nivo bio između 210 i 220 dinara.

Ona upozorava da su domaći stočari već dugo izloženi velikim oscilacijama, zbog kojih je sve teže planirati proizvodnju i održati poslovanje farmi.

Udruženje zato insistira na poštovanju pravila ugovaranja i postizanju dogovora koji bi trajao najmanje tri meseca. Takav aranžman omogućio bi proizvođačima i klaničarima predvidljivije poslovanje i smanjio rizik od gubitaka.

Svinje pojeftinjuju, ali šta je sa cenama mesa?

Posebno pitanje predstavlja odnos otkupnih i maloprodajnih cena.

Čelebićaninova ukazuje da trgovci nisu menjali cenovnike čak ni kada su se otkupne cene svinja značajno razlikovale. Prema njenim navodima, maloprodajne cene ostajale su nepromenjene i u periodima kada su se svinje otkupljivale za 160 dinara, ali i kada je otkup dostizao 220 dinara po kilogramu.

To znači da smanjenje prihoda proizvođača ne mora automatski da donese jeftinije meso potrošačima.

Na konačnu cenu svinjetine utiču i troškovi prerade, transporta, skladištenja i trgovine, ali predstavnici proizvođača smatraju da je neophodno obezbediti pravedniji odnos svih učesnika na tržištu.

Pritisak iz Evropske unije

Dodatnu neizvesnost donose i kretanja na evropskom tržištu svinjetine, gde je zabeležen snažan pad cena.

Čelebićaninova navodi da su problemi sa izvozom evropske svinjetine u Kinu uticali na tržište Evropske unije, ali smatra da Srbija ne bi smela automatski da preuzme sve posledice takvih poremećaja.

Ona ističe da domaće tržište ima sopstvene potrebe i da je važno preciznije planirati proizvodnju, uvoz i popunjavanje kapaciteta farmi.

Prema njenoj oceni, potrebno je i snažnije uključivanje nadležnih ministarstava kako bi se pronašlo rešenje koje bi zaštitilo domaću proizvodnju, ali i interese potrošača.

Proizvođači upozoravaju da stalne promene otkupnih cena mogu dodatno da smanje broj svinja u Srbiji, jer sve manje farmera može da izdrži nepredvidive tržišne uslove.

Zbog toga, kako ističu proizvođači, pitanje više nije samo koliko će koštati kilogram prasadi ili tovljenika, već i koliko će domaćih farmi moći da nastavi proizvodnju ukoliko se ovakvi poremećaji nastave.

(Telegraf Biznis/eKapija)