Milijarder ulaže 20 miliona dolara u neobičan biznis: Jedna životinja može da vredi do 20.000 dolara

Nestašica na svetskom tržištu otvorila je prostor za neobičan, ali izuzetno unosan posao. Američki milijarder Džo Lonsdejl, jedan od osnivača tehnološke kompanije Palantir, podržao je projekat koji bi mogao da promeni način na koji se medicinske laboratorije snabdevaju životinjama za istraživanja.

Ipak, investicija vredna milione dolara već je izazvala ozbiljne kontroverze i protivljenje lokalnog stanovništva.

Teme za vas

Investiciona kompanija 8VC, koju je osnovao Lonsdejl, uložila je 20 miliona dolara u američki startap Safer Human Medicine (SHM), koji planira uzgoj oko 30.000 majmuna namenjenih biomedicinskim istraživanjima.

Kako prenosi Forbes Crna Gora, kompanija je od osnivanja 2023. godine prikupila ukupno 28 miliona dolara, a najveći deo kapitala obezbedila je upravo Lonsdejlova investiciona firma.Iza projekta stoji Džim Harknes, dugogodišnji stručnjak za istraživanja na životinjama, koji smatra da je nestašica primata postala jedan od najvećih problema američke farmaceutske industrije.

Cena skočila sa 3.000 na 20.000 dolara

Poslovna računica zasniva se na ogromnoj razlici između ponude i potražnje.

Kina je 2020. godine obustavila izvoz primata za istraživanja, a prethodno je obezbeđivala približno 60 odsto majmuna korišćenih u američkim biomedicinskim laboratorijama.

Američki istraživački centri potom su se okrenuli drugim dobavljačima, uključujući Kambodžu, ali su dodatna ograničenja i slučajevi ilegalne trgovine još više otežali snabdevanje.

Posledice su se brzo odrazile na cene. Životinje koje su pre nekoliko godina koštale približno 3.000 dolara dostizale su cenu od čak 20.000 dolara po jedinki. Takav rast privukao je pažnju investitora koji u nestašici vide priliku za razvoj domaćeg lanca snabdevanja.

Projekat od 270 miliona dolara naišao na otpor

Kompanija SHM prvobitno je planirala izgradnju velikog centra za uzgoj primata u Bejnbridžu, u američkoj saveznoj državi Džordžiji. Projekat je podrazumevao ulaganje od oko 270 miliona dolara u lokalnu ekonomiju i otvaranje približno 263 radna mesta.

Lokalne vlasti su krajem 2023. godine podržale investiciju paketom podsticaja, uključujući zemljište i poreske olakšice. Međutim, planovi su naišli na snažno protivljenje stanovnika i organizacija za zaštitu životinja, među kojima je i PETA.

Nakon protesta, lokalna razvojna agencija povukla se iz sporazuma, što je dovelo do sudskog spora.

Planirani objekat u Džordžiji još nije počeo sa radom, a kompanija nije preuzela vlasništvo nad predviđenim zemljištem.

U međuvremenu, SHM je započeo poslovanje na Floridi, gde je kupio postojeći objekat za smeštaj i karantin životinja, uložio dodatna sredstva i obezbedio prve klijente.

Kontroverzna prošlost osnivača

Dodatnu pažnju javnosti izazvala je profesionalna prošlost osnivača kompanije, Džima Harknesa. On je ranije bio operativni direktor kompanije Envigo, koja se bavila uzgojem životinja za naučna istraživanja.

U jednom od njenih objekata u Virdžiniji američke vlasti utvrdile su ozbiljna kršenja propisa o dobrobiti životinja, uključujući neadekvatnu veterinarsku negu i loše uslove držanja pasa.

Više od 4.000 biglova oduzeto je iz objekta, dok je matična kompanija Enviga kasnije priznala krivicu i platila ukupno 35 miliona dolara kazni i poravnanja. Harknes nije bio krivično optužen u tom slučaju.

Da li će tehnologija promeniti ovaj biznis?

Uprkos rastu potražnje za laboratorijskim primatima, budućnost ovakvih projekata nije sasvim izvesna.

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) otvorila je mogućnost šire primene alternativnih metoda ispitivanja, uključujući računarske simulacije i tehnologiju takozvanih organa na čipu.

Ove metode mogle bi da smanje potrebu za korišćenjem životinja u pojedinim fazama razvoja lekova.

Ipak, farmaceutska industrija se i dalje oslanja na istraživanja na primatima, naročito prilikom ispitivanja složenih terapija i procene njihove bezbednosti.

Lonsdejl smatra da je obezbeđivanje pouzdanog domaćeg snabdevanja važno za razvoj novih lekova, uz poštovanje strogih standarda zaštite životinja.

Za investitore je računica jasna: ograničena ponuda, visoke cene i potražnja farmaceutske industrije stvaraju tržišnu priliku. Međutim, sudski sporovi, protivljenje javnosti i razvoj alternativnih tehnologija pokazuju da ostvarivanje planova neće biti jednostavno.

(Telegraf Biznis/Forbes Crna Gora)