Našoj najvećoj žitnici preti da postane agrarna pustinja
Pre pedesetak godina Vojvodina je imala većinu obradivog zemljišta s visokim sadržajem humusa (između četiri i šest odsto), a sada tako kvalitetnog zemljišta ima tek 0,5 odsto obradivih površina
Nekada su Vojvodinu označavali kao "žitnicu Evrope”, ali ako se ne zaustavi trend pada organske materije (humusa) u zemljištu, ona može da postane "agrarna pustinja”, upozoravaju stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i odeljenja prirodnih nauka Matice srpske, koji su, povodom Svetskog dana zemljišta, razgovarali o različitim aspektima ovog problema na naučnom skupu "Ekološki značaj organske materije u zemljištu”.
Pre pedesetak godina, Vojvodina je imala većinu obradivog zemljišta s visokim sadržajem humusa (između četiri i šest odsto), a sada tako kvalitetnog zemljišta ima tek 0,5 odsto obradivih površina, navela je dr Jordana Ninkov s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. A sve ispod jedan odsto smatra se, objašnjava, ogoljenim zemljištem kome su potrebne subvencije i druge mere.
Danas na polovini oranica u Vojvodini postoji, prema njenim rečima, srednji raspon sadržaja humusa (tri do pet odsto), a druga polovina ima niski sadržaj (jedan do tri odsto).
- Gubimo tu organsku materiju iz zemljišta, a problem broj jedan jeste nedostatak stočnog fonda, to jest nemamo potrebne količine organskog stajnika. Osim toga, imamo još neke neadekvatne ekološke prakse, kao što je spaljivanje žetvenih ostataka, erozija zemljišta i slično - kazala je dr Ninkov.
Negativni uticaj imaju i klimatske promene. Dr Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže da postoji niz takvih negativnih uticaja jer se prinos smanjuje zbog suša i čestih problema s olujama i gradom, kao i s bolestima i štetočinama.
- Kako se klima i klimatske zone pomeraju zbog globalnog zagrevanja, tako s njima dolaze i neke nove bolesti i štetočine koje su postale češće u našoj oblasti, obuhvataju veće površine, kvalitet roda. Posebno je problematično u voćarstvu i povrtarstvu zato što, pri visokim temperaturama i jakom sunčevom zračenju, često dolazi do smanjenja kvaliteta ploda, koji onda ne može na tržištu da postigne cenu. Kad je 2012. bila jedna od najjačih suša u našoj zemlji, poljoprivreda je izgubila skoro dve milijarde dolara, i to je najkonkretniji mogući primer kako poljoprivreda trpi klimatske promene - naveo je dr Đurđević.
Stručnjaci navode da se mora raditi na povećanju stočnog fonda, ali da postoje i alternativne tehnike za bolje zemljište: redukovana obrada, organska poljoprivreda, zelenišno đubrenje, uspostavljanje vetrozaštitnih pojaseva, primena organskog materijala iz industrije hrane...
- Poljoprivredno zemljište je neobnovljiv, doduše, smatra se i neistrošiv resurs. Međutim, u poslednje vreme imamo tendencije koje govore u pravcu degradiranja zemljišta - kaže docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragan Milić, koji je i posebni savetnik ministra poljoprivrede.
Njegov savet je da se urede svi propisi, podrže sve mere i akcije koje će prvo zaustaviti degradirajuće procese, očuvati i konačno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede radi na izradi novog zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim će ova pitanja posebno biti uređena, kao i na zakonu o komasaciji, kojim će pitanja ukrupnjavanja i uređivanja zemljišnih teritorija biti efikasnije rešena.
(Telegraf Biznis/Politika)