Uvozimo paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir, a to bi mogla biti nova šansa

Stigla su brojna pitanja onih koji se interesuju za ulaganje u povrtarstvo

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučio je povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, jer se tako višestruko povećava šansa za uspešno poslovanje.

Povodom nedavno upućenog poziva povratnicima iz inostranstva da ostanu u zemlji, zasnuju novo ili obnove poljoprivredno gazdinstvo na imanju svojih predaka, a zatim osnuju novu ili se pridruže nekoj od postojećih zadruga, u Nacionalni tim za preporod sela Srbije stigla su brojna pitanja onih koji se interesuju za ulaganje u povrtarstvo, navodi se u saopštenju.

Kopredsednici tima ministar Milan Krkobabić, akademik Dragan Škorić, i stručnjak za povrtarstvo Žarko Ilino redovni profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ističu da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je, kako navode, ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.

Ministar Krkobabić posebno naglašava neophodnost udruživanja kako bi mali i srednji proizvođači mogli lakše i jeftinije da nabavljaju, a brže i skuplje prodaju svoje proizvode:

- Zadružnoj ekonomiji, zasnovanoj na principima solidarnosti i neutralnosti, nije prioritetni cilj uvećanje profita. Imperativ je puno zadovoljenje i boljitak svih učesnika - zadrugara, kooperanata i članova njihovih porodica, uz ostvarenje optimalne dobiti. Zadružni sistem je više od uobičajene ekonomije, daje prave odgovore na mnoge ekonomske izazove današnjice - ističe on.

Neviđeni procvat

Nacionalni tim za preporod sela Srbije ukazuje da u povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, što potvrđuje i podatak da u Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na oko 150.000 hektara.

Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Beleži se i suficit u spoljnotrgovinskom bilansu- prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra.

To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća i da je u tome šansa budućih povrtara, ističe se u saopštenju. Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, što pokazuju podaci da uvozimo paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

Takođe u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine biće organizovana poseta najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima će prirediti stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva.

Da su poljoprivredni proizvođači prepoznali značaj projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“, potvrđuje i to da je 2017. godine pre početka obnove zadrugarstva u Srbiji bilo oko 1.100 aktivnih zadruga, a u poslednje tri tri godine taj broj je povećan za 701 novoosnovanu zadrugu.

To je u istoriji zadrugarstva Srbije neviđeni procvat, navodi se u saopštenju i podseća da se za opširnije informacije zainteresovani građani mogu javiti zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i Nacionalnom timu za preporod sela Srbije.

(Telegraf Biznis)