Čiju šljivu jedu Hrvati? Voćari više ne vide zaradu u njoj, proizvodnja tri puta manja

Stav proizvođača je da bi država Hrvatska trebalo da se uključi u kontrolu uvoza, ali i da "olabavi" propise kada je reč o podsticajima

Hrvati jedu uvozne šljive. Dok su polja zapuštena, tek poneko se odlučuje za proizvodnju koja beleži veliki pad, pa nije dovoljna za podmirenje domaćih potreba. Zato šljive u tu zemlju stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH.

Teme za vas

Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, a posebno se traži u skandinavskim zemljama, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, Hrvatska, kako piše Slobodna Dalmacija, ni u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate.

Dižu ruke od šljive

Proizvođači masovno odustaju od ove voćke, a Mate Rađa iz Ogorja ima još uvek ostaje veran. Prodaje ih na kućnom pragu starim kupcima, uglavnom za pravljenje pekmeza. Nije iznenađen što voćari napuštaju proizvodnju šljiva, koja se pokazala kao vrlo osetljiva voćka na bolesti.

- Nažalost, ovde su podsticaji propisani samo za proizvođače koji imaju pet hektara voćnjaka. Evo, vidite, moj je voćnjak s 300 stabala procenjen na dvesta evra ekonomske vrednosti i kao takav ne može ostvariti podsticaje kaže on, i dodaje da glavni problem vidi u usitnjenim posedima i nekontrolisanom uvozu.

Njegov stav je da bi država Hrvatska trebalo da se uključi u kontrolu uvoza.

- Nisam za to da se uvoz zabrani, ali da ga treba kontrolisati, treba. Uvozi se nekvalitetna šljiva, pa zbog toga propada i ovo malo domaćih voćara koji se bave proizvodnjom - priča Rađa, koji naglašava da se u Hrvatskoj nekada proizvodilo i do 30 hiljada tona šljiva, a sada su te količine tri puta manje.

Za razliku od ove zemlje, proizvodnja šljiva u našoj zemlji se odvija veoma uspešno. Tu su još i BiH, Severna Makedonija, Rumunija. Osim konzumne šljive, naša zemlja kao i ostale komšijske, sve više plasira razne proizvode od te voćke: od rakije, preko suvih šljiva, pa do kompota i džema.

Naša zemlja proizvodi čak  500.000 tona šljive, iza nas je BiH sa 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija na istom nivou kao Srbija. Ta zemlja je, pritom, 2018. imala rekordnu proizvodnju od čak 830.000 tona.

Ove godine se zbog proljetnog mraza i lošeg vremena ponovno očekuje lošija proizvodnja. Trenutačna ponuda konzumne šljive, koja je velikim dijelom zamjena za nektarine i breskve koje imaju vrlo visoku cijenu, ove je godine dobra. No, na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cijena kreće od sedam do deset kuna za kilogram – pokazala je analiza "Smartera", konzultantske tvrtke za poljoprivredu i prehrambenu industriju.

Uvoz iz Srbije i Čilea

Prema zvaničnim podacima, šljiva se uzgaja na 4.500 hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. Tokom 2019. uvezeno je svežih šljiva u količini od 2.535 tona, vrednih 1,5 miliona evra, dok je izvoz bio 845 tona za samo 540.000 evra.

Najviše šljiva stiglo je iz Srbije (913 tona), Moldavije (619 tona), Severne Makedonije (427 tona).

Osim u svežem stanju, Hrvatska uvozi i suve šljive, a ponajviše opet iz Srbije i iz Čilea. Prošle godine je uvezla oko 1.000 tona, što je vredno nekih 2 miliona evra. Od te količine, dve trećine su iz naše i ove južnoameričke zemlje.

(Telegraf Biznis)