U Srbiji ima 3.600 grla stoke organskog porekla: Da li je dovoljno? Koliko kupci cene takav uzgoj?

Najveće površine pod organskom proizvodnjom od oko 8.600 hektara su u Vojvodini, gde se najviše gaje žitarice

- Proizvođači organske hrane mogu dobiti subvencije za trošak sertifikacije do 500.000 dinara, u vidu refundiranja sredstava, a u planu je da se u narednom periodu ta subvencija poveća na million dinara - kaže šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju, Branislav Raketić.

Teme za vas

Kaže da je dupliranje subvencije važno zbog podsticanja izvoza naših organskih proizvoda. "Imamo dosta proizvođača koji imaju veliki broj kooperanata, između 300 i 400, a troškovi sertifikacije su veliki", napominje.

Dodaje da su u tu refundaciju uključujeni i troškovi laboratorijskih analiza, koje su neophodne za izdavanje odgovarajućih sertifikata.

- Postoji cela lepeza podrške za te proizvođače. Imamo pomoć od 26.000 dinara po hektaru. Stočari koji se bave organskin uzgojom stoke imaju olakšice u sistemu ''krava-tele'', čak i do 55.000 dinara - ukazao je Raketić i podsetio da su proizvodi dobijeni po organskim metodama dosta skuplji u odnosu na komercijalne proizvode.

Takođe, skreće pažnju da resorno ministarstvo planira da podrži i male proizvođače, a posebno one koji se bave proizvodnjom voća. To su uglavnom proizvođači sa malim posedima. Raketić smatra da bi trebalo više ulagati i u organsko stočarstvo.

- Nije suština da pomognemo samo sa aspekta subvencija, već da proizvođači mleka, mlečnih proizvoda, mesa i drugi, mogu svoje poizvode da plasiraju u maloprodajnim lancima - kaže i najavljuje projekat sa FAO, koji će proizvođačima organskog stočarstva obezbediti plasman njihovih proizvoda.

U Srbiji ima oko 3.600 grla stoke organskog porekla, kaže Raketić, odgovarajući na pitanje da li na tržištu ima dovoljno organskog mesa. To sada pokriva potrebe potrošača.

- S jedne strane treba podizati nivo obima proizvodnje, a sa druge strane, treba raditi na povećanju potražanje tom vrstom proizvoda - pojašnjava Raketić. Prema njegovim rečima, najveći ograničavajući faktor za razvoj domaćeg tržišta je neznanje, jer kada kupac vidi da piše organsko, nema mnogo informacija šta to tačno značci.

Raketić smatra da se trend oko potražnje domaće i uvozne organske hrane polako menja, te da je sve veća potražnja za organskom hranom domaćeg porekla. Takođe, po njegovim rečima glavno tržište organskih proizvoda su velike urbane sredine.

Najveće površine pod organskom proizvodnjom od oko 8.600 hektara su u Vojvodini, gde se najviše gaje žitarice i u istočnoj i južnoj Srbiji, koja je većim delom pod livadama i pašnjacima i gde je razvijeno organsko stočarstvo.

Šumadijski okrug pokriva površinu nešto manju od oko 5.000 hektara pod organskom hranom, i uglavnom je reč o voću. Ukupna struktura organske proizvodnje prostire se na 22.000 hektara u celoj Srbiji.

(Telegraf Biznis/Tanjug)