Evropljani obožavaju naše suve šljive, četiri sorte donose zaradu: Izvoz veći za 1,3 miliona evra

Najveća proizvodnja suve šljive je u Kolubarskom, Topličkom i Šumadijskom okrugu

Izvoz sušene šljive iz Srbije je u 2020. iznosio osam miliona evra, što je 1,3 miliona evra više nego u 2019. godini, a u Privrednoj komori Srbije očekuju dalji trend rasta izvoza.

Teme za vas

Izvozna cena se kretala od 1,5 do 2 evra po kilogramu, a sušena šljiva se i dalje najviše izvozi na tržišta Rusije, Slovenije, Hrvatske i Francuske. Prošle godine je izvezeno 4.158 tona ove voćke u sušenom obliku, a iz PKS navode da Srbija ima prosečnu godišnju proizvodnju od oko 6.000 tona sušene šljive.

Najveća proizvodnja suve šljive je u Kolubarskom, Topličkom i Šumadijskom okrugu. Iz PKS objašnjavaju da svežu šljivu, namenjenu za sušenje, treba da odlikuju krupni plodovi odgovarajućeg spoljašnjeg izgleda, fleksibilne pokožice, zlatno-žuto meso, zatim povoljni odnos meso-koštica.

Takođe, treba da je ubrana u fazi optimalne zrelosti za ovaj vid prerade. Da bi se obezbedio standardni kvalitet sušene šljive za domaće i inostrano tržište, treba izabrati pogodne sorte šljiva za sušenje, a iz PKS kažu da su sorte koje su preporučljive za proizvodnju u te svrhe - požegača, stenlej, valjevka, čačanska rodna…

Inače, ukupna proizvodnja šljive u 2020. iznosila je 582.547 tona, od čega u regionu Šumadije i zapadne Srbije 388.894 tona, što predstavlja skoro 67 odsto ukupne proizvodnje šljive. Iz Privredne komore Srbije dalje sugerišu da ukupna površina pod zasadima šljive u 2020. godini iznosi 73.010 hektara.

Prosečni prinos je skoro osam tona po hektaru, što je za oko tri odsto viši prinos u odnosu na prethodnu godinu. Petogodišnji prosek proizvodnje šljive iznosi oko 474.740 tona. U 2020. godini, izvezeno je 31.996 tona šljive, od čega čak 86 odsto sveže šljive ili 27.544 tone.

(Telegraf Biznis/Tanjug)