Dnevnica 3.500 dinara, a berača nema: Voćari nam otkrivaju šta je problem kod branja jagoda u Srbiji

"Pre dva dana jagode su se prodavale po 300 i više dinara za kilogram, a evo već danas čim je pala kiša su 260 dinara"

Foto: D. Grujić

Svake godine na početku sezonskih radova u voćnjacima proizvođače u Pocerini i Mačvi zaboli glava jer sve teže pronalaze radnike za branje slatkih plodova.

Prvi su na mukama jagodari koji su počeli berbu iz plastenicima i na otvorenom, koje malobrojni sezonci ucenjuju dnevnicama između 3.000 do 4.000 dinara za deset sati rada.

Ivan Stojićević iz Gornje Vranjske uzgaja jagodu na 15 ari u plastenicima i nema problema sa angažovanjem sezonaca pošto u berbi učestvuje brojna familija.

- Mnogi proizvođači u našem kraju, posebno koji imaju velike površine na otvorenom, teško pronalaze berače jer sve manje ljudi želi da radi. Oni koji hoće traže 3.500 dinara dnevno i hranu ili još veću dnevnicu ako ne dobijaju  obrok. To nije isplativo jer i cena jagoda brzo padne. Pre dva dana jagode su se prodavale po 300 i više dinara za kilogram, a evo već danas čim je pala kiša su 260 dinara - kaže Ivan.

Proizvođači povrća, dodaje Stojićević, biće primorani da smanje površine sa kojih  će rod ubuduće brati samo ukućani i familija čiji rad ne mora da se plati.

Na rođake i familiju oslanjaju se i Dragiša i Snežana Martinović koji u Bogatiću uzgajaju jagodu na plantaži na otvorenom, površine 40 ari, sa koje u punoj sezoni svakog drugog dana uberu i prodaju oko 350 kilograma. 

- Uz ukućane i rodbinu angažujemo samo 3 žene u koje imamo poverenje da će raditi pošteno i vredno ovaj posao koji nije lak i sa kojima smo dogovorili cenu od 300 dinara po satu plus hrana. Na sreću familija je velika, pa ne zavisimo potpuno od sezonaca - kaže Snežana Martinović.

Idu po selima, nude ekipe radnika 

Visoke i iz ugla proizvođača nerealne dnevnice sezonskih radnika objašnjavaju se smanjenjem broja nezaposlenih u Mačvi i Pocerini, ali i zbog pojave mešetara koji su pred početak sezonskih poslova krenuli da organizuju grupe radnika i sa proizvođačima pokušavaju da ugovore što veću dnevnicu.

Grupovođe, kako sebe nazivaju, idu po selima i nude ekipe radnika. Traže ih i pronalaze preko društvenih mreža, organizuju prevoz i hranu i po završetku posla zadržavaju deo zarade za svoje "troškove".

- Nisu to izumeli naši snalažljivi ljudi. Poslednjih godina u Mačvu u sezoni berbe duvana, već u julu, stigne više od 300 sezonaca, od kojih je bar polovina  iz Preševa i Bujanovca. Oni su organizovani u ekipe od 5 do 10 ljudi, ovde zakupe kuće i ne vraćaju se do novembra kada se berba duvana završi - kaže domaćin iz Uzveća.

Video: Miriše na biznis: Raznobojno more koje Holandiji donosi čitavo bogatstvo

(Telegraf Biznis)