Put od njive do rafova velikih prodavnica u Srbiji: Šta poljoprivrednici moraju da znaju

Sa jedne strane tu su faktori nabavke i potrebe da se osigura dovoljna količina za veliki deo sistema, a sa druge neophodno poštovanje standarda bezbednosti i kvaliteta

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock/Delez Srbija

Kvalitetna zemlja, kakvu Srbija definitivno ima, podobna za gajenje najrazličitijih poljoprivrednih kultura, samo je jedan od preduslova za uključivanje lokalnih dobavljača u mreže velikih trgovinskih lanaca.

Sve dalje podrazumeva kontinuiran rad i posvećenost najvišim standardima kvaliteta domaćih poljoprivrednika, ali i uzajamnu saradnju i pre svega partnerski odnos sa svim učesnicima u lancu snabdevanja, a sve u cilju što višeg kvaliteta krajnjeg proizvoda.

Da bi pristupili mreži velikog trgovinskog lanca, neophodno je da domaći proizvođači savladaju i usvoje standarde koje diktira tržište. Sa jedne strane tu su faktori nabavke i potrebe da se osigura dovoljna količina za veliki deo sistema, a sa druge neophodno poštovanje standarda bezbednosti i kvaliteta i obezbeđivanje svih proizvodnih sertifikata. Ono što je jako važno je da često upravo ta sertifikacija i postaje neka vrsta „ulazne karte“ našim dobavljačima za plasman njihove robe i na globalno tržište.

Ali krenimo od početka.

Put od njive do rafova prodavnica za lokalne partnere nije uvek jednostavan. Od njih se između ostalog očekuje da obezbede sledljivost, socijalnu usaglašenost, da imaju u potpunosti kontrolisan proces proizvodnje, i na kraju bezbedan i kvalitetan proizvod. Svi ovi kriterijumi se podrobno kontrolišu. Kako od strane eksternih kuća, tako i od strane internih audit timova i zato je jako važno da proizvođači u kompanijama na prvom mestu imaju partnere koji su spremni da im pruže edukaciju i svu dodatnu pomoć kako bi bili u prilici da plasiraju proizvod proverenog kvaliteta.

Činjenica je da je ipak na poljoprivredniku bilo da dolazi iz Srema, centralne Srbije, Užica ili Niša glavni zadatak – briga o proizvodnji, uloženo vreme, trud i posvećenost u gajenju najlepših kultura.

Krompir, bobičasto voće, jabuka ili šljiva, razlike su, ako pitate poljoprivrednike u njihovom uzgajanju značajne, ali ono što je sigurno je da iza svake od njih uvek stoji dugogodišnja ekspertiza i često vešto čuvana tajna koje poljoprivredne porodice prenose generacijama, a tiču se specifičnog načina uzgajanja ili berbe, ali i najukusnijeg finalnog proizvoda.

Upravo su posvećenost i trud poljoprivrednika, potpomognuto globalnim iskustvom i edukacijom od strane velikih lanaca dobitna formula za najbolje voće i povrće koje možete pronaći na rafovima marketa širom Srbije.

Foto:Pixabay

Dugogodišnja povezanost i dobra partnerska saradnja koju kompanija Delez Srbija kontinuirano unapređuje u radu sa više od 80 lokalnih dobavljača naša su baza poslovanja u segmentu svežeg asortimana, ali i veliki potencijal čiji će dometi u budućnosti postati još uticajniji.

Jako nam je važno da na rafovima Maxi pijace tokom cele godine bude što više lokalnih proizvoda iz cele Srbije. Baš zato sa proizvođačima kontinuirano radimo i na produžetku domaće sezone, ali i na uzgajanju i proizvodnji sorti koje se trenutno uvoze a među kupcima vlada veliko interesovanje za njih.

Našim potrošačima su važni svežina i proveren kvalitet, ali i poreklo proizvoda. Upravo zato se godinama unazad trudimo da im predstavimo lokalne domaćine koji samo za njih uzgajaju najbolje namirnice iz Srbije.

Naši kupci su upoznali i Matiće, Živkoviće, Blanuše. Mi smo kao kompanija strateški posvećeni temi stalnog povećanja mreže lokalnih dobavljača i nadamo se se da će nam naredne sezone upravo na rafove Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnica doneti i neke nove porodične priče, tradiciju krajeva koje do sada nismo upoznali, ali i najbolje voće i povrće iz cele zemlje.

(Autor: Srđan Starčević, direktor kategori menaždmenta za prehranu i neprehranu kompanije Delez Srbija)