Ove godine prinosi su manji, ali cena rekordna: Od malinara do milionera, hteli da kupe i avion

Prema prvim podacima, dobijenim od Asocijacije malinara Srbije, ove sezone u malinjacima Moravičkog i Zlatiborskog okruga ubrano je oko 10.000 tona maline

Berba "crvenog zlata" u Zapadnoj Srbiji završava se ovih dana, a malinari nakon mnogo vremena i dugog čekanja konačno zadovoljno trljaju ruke.

Teme za vas

Rekordno visoka otkupna cena od običnih poljoprivrednika za jedan dan napravila je milionere, doduše u dinarskom iznosu. Milija Poledica, iz ariljskog sela Divljaka, uz svoja dva sina podigao je zasade na površini od šest hektara, zaposlio 60 sezonskih radnika, a njegova dnevna zarada poslednjih mesec dana kretala se na oko 1,5 milion dinara.

- Čekali smo da konačno dođe jedna dobra sezona i dočekali. Prethodnih godina smo se prebrojavali, koliko i da li nam je ostajalo zarade, a sada nakon berbe, možemo reći da je ovo jedna od najboljih godina za srpsku malinu. Nadamo se da će ovakvo stanje potrajati i da će sledeća godina biti bar slična ovoj. Pred nama su velika ulaganja, jer šta god neko mislio, ni nama nove pare ne padaju sa neba već ih "krvavo" zarađujemo. Potražnja za crvenim zlatom bila je velika zbog nestašice kod glavnih konkurenata, a cena po kilogramu kretala se u proseku oko 400 dinara, negde čak i preko, što je istorijski maksimum - kazao je Poledica.

Nakon završetka berbe u većini malinjaka, voćari su sada dali sebi malo oduška i željni su proslava i provoda. Neke kao da "žuljaju" te pare u novčanicima, pa je jedan poljoprivrednik poželeo da kupi i avion.

- Želeo je na taj način da pomogne svima i odjednom poprska ili zalije sve maline. Ipak, odustao je od te namere - kažu meštani ariljskog sela.

Prema prvim podacima, dobijenim od Asocijacije malinara Srbije, ove sezone u malinjacima Moravičkog i Zlatiborskog okruga ubrano je oko 10.000 tona maline, što je manje nego prošle godine kada su prinosi bili čak tri puta veći.

- Prošle sezone prinosi su bili oko 30.000 tona, a sada su suša, grad i mraz učinili svoje pa je rod poprilično manji. Kada se uzme u obzir prosek od nekih prethodnih godina, gde su se prinosi kretali na oko 50.000 tona, jasno je koliko je malina zapravo ugrožena kod nas. Problem pravi loš sadni materijal, pa je neophodno uložiti u zasade. Olakšavajuća okolnost jeste ovogodišnja dobra cena, ali subvencije države, uz pomoću kojih se lakše mogu kupiti kvalitetne bezvirusne sadnice - rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

(Telegraf Biznis/Rina)