Nikola nije gledao u nebo: U sušnoj godini imao rekordan prinos kukuruza zahvaljujući jednoj caki

Obavljeno je ukupno šest ciklusa navodnjavanja, svaki u trajanju po 30 sati.

Ratari su očajni zbog slabog roda kukuruza koji je zbog dugotrajne suše izgoreo na njivama, pa su ove jeseni u debelom minusu. Takvih briga nema Nikola Martinović iz Bogatića. Ovaj mladi čovek, koji je zaposlen i istovremeno obrađuje dedovinu, postigao je rekord u sušnoj godini zahvaljujući navodnjavanju.

Na njivi površine 3,5 hektara proletos je postavio sistem "kap po kap", pa kukuruz nikada nije bio žedan, već su biljke uvek imale dovoljno vlage tokom vegetacije. Rezultat se pokazao pre par dana kada je kombajn ušao u kukuruzno polje.

Teme za vas

Kao da nije bilo tromesečne suše i tropskih temperatura, Nikolin kukuruz je sa 3,5 hektara "bacio" 41,5 tonu zrna, odnosno blizu 12 tona po hektaru. U Mačvi je ovoliki rod uobičajen kada je dobra godina i povoljni klimatski uslovi tokom vegetacije, ali za ovu godinu ovaj prinos je rekord nad rekordima.

U Srbiji se još uvek nedovoljno koriste prednosti navodnjavanja, a posebno je apsurdno da njive ostaju žedne u Mačvi gde su izvori vode na maloj dubini i ne presušuju čak i kada su najveće suše.

Upravo iz razloga da bi i ostali poljoprivrednici shvatili da bez vode nema visokih prinosa, Nikola Martinović je podelio svoja iskustva u neobičnom eksperimentu da polje merkantilnog kukuruza zaliva sistemom "kap po kap", što je pionirski poduhvat u ovom kraju.

- Kukuruz je posejan u optimalnom roku, uz primenu uobičajenih agrotehničkih mera. Sejano je na 17 centimetara razmaka u redu, pa je postignut sklop od 90.000 biljaka po hektaru. Znajući da ću njivu navodnjavati, prilikom setve sam međuredno rastojanje smanjio na 65 centimetara, a trake su postavljene u svaki drugi red da se tako odjednom zalivaju dva reda biljaka - priča Martinović.

Pumpa kroz glavno crevo prečnika 75 mm i potom mrežom traka dugačkom 27 kilometara raspoređuje 900 litara vode u minuti direktno u koren biljaka.

Obavljeno je ukupno šest ciklusa navodnjavanja, svaki u trajanju po 30 sati. Pošto je dobio optimalnu količinu vode, kukuruz je nije ni osetio visoke temperature. Biljke su imale normalnu vegetaciju, oprašivanje, nalivanje zrna, a list nije izgoreo. Klipovi su formirani kao u najboljim godinama i što je naročito važno ostali su zdravi do berbe jer se nije pojavila buđ.

U vreme berbe zrno je bilo idealne vlage između 14 i 15 procenata. Mnogi su se čudili kada je Nikola rešio da kukuruz navodnjava sistemom "kap ko kap" i pitali se da li će se ovaj njegov eksperiment isplatiti.

- Kompletna investicija se isplatila sa svega 5 tona kukuruza. Rizika skoro da nije bilo u poređenju sa prinosom koji je ostvaren. Opremu za navodnjavanje sam nabavio uz subvenciju države od 60 posto, a jedini drugi trošak je gorivo. Ulaganje po hektaru je svega 300 evra, a sa ostvarenim prinosom uz cenu od 25 dinara prihod je oko 2500 evra po hektaru - izračunao je Martinović.

(Telegraf Biznis)