Dejan je prešao stotinu kilometara kako bi zbog oštre zime udovoljio svom stadu: "Na selu sam svoj na svome"

Na 1200 metara nadmorske visine ovaj vredan novovaroški poljoprivrednik gaji oko 40 ovaca

Prošlogodišnja suša, i surovi zimski uslovi, po kojima je ceo novovaroški kraj poznat, Dejana Romandića iz sela Draževići kod Nove Varoši, naterali su da se ovih dana spakuje i krenu put Kragujevca, kako bi na brdo Tikva uvezao dovoljnu količinu hrane za svoju stoku do prolećne ispaše, jer se ova zima znatno odužila, a snežni nanosi još uvek se nisu otopili. Prešao je stotinu kilometara kako bi svojoj stoci obezbedio ono što im je u ovo doba godine preko potrebno.

- Suša je učinila svoje, a zatim i snegovi, tako da sam morao da dokupim još 200 bala kvalitenog sena, i to će mi biti dovoljna zaliha do prolećne ispaše. Lucerku koju sam našao u okolini Kragujevca za svoje stado je dobro, i slatko ga jedu. Prešao skoro petsto kilometara kako bi dobru hranu dopremio do njih, i to je jako bitno kako bi se pripremile za ispašu tokom leta, dnevno jedu i do četiri obroka, i time stvaraju dovoljnu količinu mleka kako bi mogli da zadoje jagnjiće - kazao je za RINU, Dejan Romandić.

Teme za vas

Na 1200 metara nadmorske visine ovaj vredan novovaroški poljoprivrednik gaji oko 40 ovaca, tri krave i par koza, a kako zbog vremenskih uslova proleće kasnije stiže, Dejan kaže da ih moraju hraniti sve do Đurđevdana.

- Leti se čovek navikne iako su visoke temperature, dok je zimi znatno teže obezbediti dovoljno hrane da prezime, jer je put u selima osnovna prepreka jer kada bi imali prohodne puteve dosta bi lakše funkcionisali, jer zimi kada je sneg i preko pola metra mi moramo da ga dva puta čistimo u toku dana, a već za druge obaveze dosta je manje vremenena - priča Dejan.

Za razliku od njegove generacije, iako ima stalno zaposlenje u Novoj Varoši, ostao je na selu da kroz poljoprivredu dopuni svoj kućni budžet i održi svoje imanje i dedovinu.

- U gradu možeš da prosperiraš samo ako imaš svoj biznis i svoj stan, u suprotnom sve ostalo je mučenje. Jesam ostao na selu i nekako se osećam svoj na svome, ne moram da polažem račune drugima, jedina je razlika što na selu mora da se radi, a mene to ispunjava - zaključio je Romandić.

(Telegraf.rs)