Muka pred setvu: Ratari čekaju kišu, a dodatni problem je što ovog semena nema dovoljno

Oktobar je mesec kada se seje pšenica, ali se ratarima ne žuri. Suša je glavni razlog zašto se setva odlaže, pošto kiše nije bilo duži period. Padavine od prošle sedmice nisu pokupile ni prašinu sa polja u većem delu Autonomne pokrajine Vojvodine.

Bez obzira na suvu klimu, pšenice će biti na našim oranicama ne samo zato zato što je hlebno zrno prvi prihod poljoprivrednicima u ekonomskoj godini već i zato što ozime kulture zbog klimatskih promena bolje uspevaju u odnosu na druge.

Teme za vas

U ovoj žetvi prinosi pšenice bili su dobri uprkos sušnom i toplom periodu u kojem je hlebno zrno sazrevalo, zato će biti posejano ako ne više onda bar kao prošle setve.

Direktorka Žita Srbije Sunčica Savović rekla je za Dnevnik da se očekuje da ćemo pšenice imati posejane najmanje za 15 do 20 odsto više nego u lanjskoj setvi, piše Zorka Delić.

"Po podacima Žita Srbije, lane je zauzela 615.000 hektara, prosečan prinos je bio 5,9 tona po hektaru, a kvalitet i rod su bili bolji nego prošle žetve", kazala je direktorka Savović.

Svi poljoprivrednici ni ove kao i ranijih godina neće sejati samo sertifikovano seme, već će na njivama biti i jedne i one druge pšenice nastale u sopstvenoj proizvodnji zemljoradnika.

Doduše, sertifikovanog semena nema dovoljno na tržištu. Dr Vladimir Aćin sa Instuta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kazao je da će ga biti za svega 350.000 hektara pšenice.

"Potražnja diktira ponudu pa je to razlog zašto deklarisanog semena nema da pokrije celokupnu setvu pšenice", kazao je Aćin.

Ratar Mladen Mihajlov iz Kaća u okolini Novog Sada sejaće pšenicu krajem oktobra jer se pokazalo da kasnija setva donosi bolji prinos u odnosu na raniju. Rekao je da ne zna niti ga interesuje koliko će ga koštati setva, jer ukoliko bi troškove za repromaterijal stavio na pipir ne bi sejao ni žito ni druge ratarske kulture zbog niskih cena primarnih poljoprivrednih kultura i skupog đubriva.

"U Kaću i okolini palo je nedavno svega dve-tri litre kiše, što nije dovoljno posle dugog sušnog perioda da vlaga pokupi ni površinski sloj zemlje", kazao je Mihajlov.

On će obaviti predsetvenu pripremu i primeniti agrotehniku u potpunosti, ali neće koristiti sertifikovanog seme na svim površinama na kojima je planirao pšenicu, jer ne zna da li će i ove godine država davati podsticaj od 17.000 dinara po hektaru za setvu sertifikovnaog semena. Iskustvo mu je pokazalo da nema razlike u prinosima između sertifikovanog semena i onog kojeg on proizvede.

I zemljoradnik iz Subotice Marinko Kujundžić neće sejati na svim njivama sertifikovano seme. Uradiće redukovanu obradu oranica jer zbog suvih oranica na subotičkim njivama se ne može orati.

"Svake jeseni sejem pšenicu pa će tako biti i ove. Ali ću sa setvom krenuti krajem meseca a do tada gajiti nadu da će kiša ipak stići", kazao je Kujundžić.

(Telegraf Biznis/Dnevnik.rs)