Atrakcija u selu kod Aranđelovca: Na jednom stablu rodile i kajsije i šljive

Na porodičnom imanju Šećevića uspeva razno voće, tipično za Šumadiju, ali ovakva pojava je kod njih prvi put uočena

Odavno je poznato da u selima srpske Toskane rađa gotovo sve što se posadi, ali da dve različite vrste voća rode na jednom stablu - to se retko viđa.

Međutim, upravo ta neobična pojava iznenadila je dvojicu dečaka iz sela Banja kod Aranđelovca, kada su krenuli da naberu kajsije, a na istom drvetu ugledali i šljive. Ukusne, sočne i krupne.

Teme za vas

- Volim da odem u voćnjak i berem plodove, tako mi je najslađe jer ih deda ne prska i mogu odmah da se jedu. Dok sam sa bratom Nikolom brao kajsije, samo smo odjednom ugledali granu na kojoj su šljive. Ostali smo u čudu. Nismo znali kako je to moguće, plodovi obe vrste voća na tom jednom stablu izgledali su odlično - rekao je Đorđe Šećević.

- Suprug je posadio kajsije pre pet, šest godina i sve su se primile. Ove godine su rodile obilno i svako stablo je imalo dosta plodova. Niko nije primetio da na jednom drvetu ima i grana šljive. Unuci su videli sasvim slučajno kad su otišli da beru kajsije, međutim, umesto kajsija doneli su šljive. Bilo mi je čudno, mislila sam da je šala ali kad sam otišla do tog stabla, videla sam jednu granu koja je izbila sa strane na stablu kajsije i koja je prepuna plodova - priča baka Dušica.

Na porodičnom imanju Šećevića uspeva razno voće, tipično za ove prostore, ali ovakva pojava je kod njih prvi put uočena. Ipak, nauka ima objašnjenje za to. Tajna je u kalemljenju.

- Dešava se to kod podloga na koje se mogu kalemiti različite voćne vrste, na primer šljiva i kajsija na podlozi koja je nastala iz semena dženarike, trešnja i višnja na podlozi divlje trešnje. Tako može doći do slučajnog rađanja dve voćne vrste na istom stablu, ali se to može uraditi i namerno - kalemljenjem. Veoma je interesantno da na istom stablu imate npr. jednu sortu višnje i dve sorte trešnje, ili dve sorte šljive i dve sorte kajsije - objašnjava za Rinu Ivan Glišić, profesor Agronomskog fakulteta u Čačku.

Dodaje da je eksperiment sproveo u delo i na svom imanju gde je kalemljenjem dobio stablo jabuke na kom ima crvene, žute i zelene jabuke poznatih, različitih sorti. Ipak, prema njegovim rečima, ovakvi primeri su mogući samo kao hobi varijanta, u komercijalnom voćarstvu nemaju značaja.

Poznati kalemar iz Vinče, Verko Kačarević, takođe ističe da se ovakvi slučajevi u voćarstvu mogu desiti i to naročito na kajsiji. Zbog bolesti, preporuka je da se podizanje novih zasada kajsije vrši preko posrednika, odnosno da se na dženariku kalemi šljiva, uglavnom stenlej ili čačanska lepotica. Na sadnicu šljive koja je nakalemljena na dženarici na visini od 70-90 centimentara od zemlje - kalemi se kajsija u avgustu.

- Stavljaju se četiri pupoljka kajsije iz kojih će izrasti ramene grane. Koren je od dženarike, stablo od šljive, a kruna od kajsije. Dešava se da od četiri okalemljena pupoljka kajsije krenu jedan ili dva od kajsije, a jedan ili dva od šljive. Trebalo bi da ih proizvođači uklone ali bude im žao, pa onda to ostane kao atrakcija - zaključuje Verko.

(Telegraf Biznis/Rina)