Branislav muze 100 krava i obrađuje 400 hektara pomoću tehnologije: "Bez modernizacije nema napretka u agraru"

Iako je i njegovo mesto doživelo sudbinu odlaska velikog broja mladih ljudi, za Branislava Petrova (48) iz banatskog sela Jaša Tomić napuštanje imanja nikada nije bilo opcija

- Odrastao sam u porodici sa višegeneracijskim iskustvom i znanjem u poljoprivredi, tako da nije bilo dileme da li ću nastaviti tradiciju. Zemlja je za mene pre svega velika ljubav od malih nogu, a od nje definitivno može i da se živi ako ste spremni da vredno radite i ulažete - kaže Branislav.

Iako se poljoprivredom, primarno stočarstvom, bavi već 25 godina i dalje ga odlikuju mladalački entuzijazam i spremnost za modernizaciju, bez koje, kako kaže, u agraru nema napretka. Jedna od krupnijih inovacija koje je uveo na svom imanju, a čije prednosti uveliko oseća, je robot za mužu nabavljen putem DFC kredita za investiciona ulaganja.

Robotska muža – više mleka, ušteda koncentrata

- Ovaj robot nas je mnogo rasteretio, povećao količinu mleka i smanjio troškove za hranu. Nekada smo morali da muzemo ujutru i uveče. Sada krave same dolaze kada osete potrebu. Robot postavi sisaljke, izvrši dezinfekciju pre i posle, sve je jednostavno. Svaka krava ima svoju ogrlicu preko koje robot prepoznaje koja daje više mleka i ona dobija više koncentrata. Količina mleka koju dobijamo je porasla za 2 do 3 litra po grlu. Verujemo da će biti još bolje, a ostvarili smo i uštedu na koncentratu - kaže Branislav.

U svakom momentu putem aplikacije na telefonu i kompjuteru može da prati dešavanja na farmi, a ima i podatke o tome koliko je svaka krava dala mleka na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou. Prati se i njihovo zdravstveno stanje, kao i drugi važni parametri.

- To je nova tehnologija i budućnost u mlečnom govedarstu. Jeste skupa, ali sačekali smo priliku i u saradnji s Banca Intesa ušli u projekat, dobili podsticaj i sada nam je mnogo lakše. Inače stalno pratimo mogućnosti za podsticaje kako banke, tako i države, jer nam je mnogo je lakše da uz npovoljne kredite i subvencije finansiramo modernizaciju proizvodnje. Cela zamisao prilikom ulaska u ovaj projekat je bila da nam bude lakše, a da proizvodimo više mleka uz manji broj radnika. Znate, veliki problem je radna snaga, na farmi neće niko da radi. U ratarstvu još i hoće, ali niko ne želi da uđe u štalu - naglašava banatski ratar i stočar.

Samo povećanje prinosa garantuje opstanak

Branislav i na njivama koristi mogućnosti koje nude savremene tehnologije, poput navigacije na traktorima koja daje veće učinke. Njegovo je, kaže, da odveze traktor na njivu i zada koordinate, a on dalje radi sam. Vozač je samo tu da okrene povremeno.

- Sve više ljudi uvodi robotizaciju. Automatizacije i napretka će biti, ali čovek mora biti tu da nadgleda i prati. Svakom bih preporučio da uvodi moderne tehnologije, jer je to mogućnost gde svaki poljoprivrednik dobija veću proizvodnju i samim tim veći profit. Samo uz povećanje prinosa može se opstati na tržištu.

Naravno da je pristup dodatnim finansijama za ovakva ulaganja jedan od izazova s kojima se farmeri svuda suočavaju, ali je Branislav našao način da ga premosti uz kredite za obrtna sredstva i investicije koji su dostupni po povoljnijim uslovima u odnosu na standardne kredite za iste namene.

Branislav ipak naglašava da u poljoprivredi i za poljoprivredu novca ima, ali poručuje da se mora raditi pametno.

- Mora mnogo da se radi, da se rizikuje, da se ulaže. Neophodna je i podrška države, pre svega u vidu subvencija za kupovinu mehanizacije, jer da bismo mogli da unapređujemo proizvodnju moramo da kupujemo modernu mehanizaciju. Uz pomoć kredita je svakako lakše, a dobar izbor su subvencionisani dinarski sa fiksnom kamatom.

Na imanju porodice Petrov danas su registrovana četiri poljoprivredna gazdinstva. Pored Branislava, poljoprivredom se bave njegova supruga i majka. Iz godine u godinu proširuju površine koje obrađuju i uvećavaju broj grla tako da danas imaju 300 grla, uključujući 100 muznih krava, 120 bikova i ostatak junica za dalju reprodukciju. Na 400 hektara zemlje, što u vlasništvu, što pod zakupom gaje pšenicu, kukuruz, suncokret, ječam, lucerku i druge kulture.

Sve više im pomažu i dva sina od 7 i 14 godina. Stariji već pokazuje interesovanje za poljoprivredu, a svi se nadaju da će studirati veterinu i da će bar jedan od njih nastaviti porodičnu tradiciju.

Pogledajte celu priču o imanju porodice Petrov OVDE.

(Telegraf Biznis/PR)