Voćari sa juga Srbije zainteresovani za uzgoj i berbu: Sok od divlje kupine je hit na pijacama

Nadomak Leskovca, u selima grupisnim oko Područnog odbora mesnih zajednica sela Orašac, na nekih 15 kilometara od centra grada, godinama se organizovano odlazi u berbu divljih kupina

U vreme verskih, a posebno zimskih praznika u Leskovcu, kao po nepisanom pravilu, odmah po otvaranju „Zelene pijace“ mahnito plane roba poljoprivrednika pristiglih iz „prekomoravskih sela“ i zaseoka sa proplanka Suve Planine i Babičke gore.

- Kao alva pred praznike prodaju se orasi, lešnici, bostan i suvo voće sušeno prirodnim putem na suncu... Cene su pristupačne za svačiji džep - priča nam Zoran, jedan od prodavaca robe.

Teme za vas

Među proizvodima iz „kućne radinosti“, najpre se prodaju sokovi od drenjina, dunje i divljih kupina, a onda i rezana divlja kruška „kolačara“, sušena na situ u „zavetrini“ nadomak kuće - tvrdi ovaj pijačni prodavac.

Nadomak Leskovca, u selima grupisnim oko Područnog odbora mesnih zajednica sela Orašac, na nekih 15 kilometara od centra grada, godinama se organizovano odlazi u berbu divljih kupina po vrzinama i proplancima i duž obala reka.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina, u ovom kraju evidentirano je pojačno interesovanje meštana i za plantažni uzgoj maline i hibridne kupine, posebno za "čačansku bestrnu kupinu".

- Kupini verovatno najviše odgovara mikroklima sela Orašac i okolnih sela. Selo je u kotlini na visini od oko 370 metara nadmorske visine, sa dovoljno vlage, sa blagom zimom i bez jakih vetrova - ističu naši sagovornici u Mz Orašac.

Pojačano interesovanje za plantažnu sadnju kupine uslovljeno je i lako dostupnim materijalom za podizanje pergola. Obilaskom terena od strane leskovačkih stručnjaka nadležme gradske uprave i Poljoprivredno-savetoavne stručne službe leskovačkog Zavoda za poljoprivredu ove godine u nekoliko malinjaka i kupinjaka duž obala Južne Morave registrirovano je prisustvo biljnih štetočina, što je dovelo do propadanja većeg dela prinosa u momentu kada je cena kupine na tamošnjim

pijacama dosigla oko 600 dinara po kilogramu.

- Najverovatnije je da do povećanja broja štetnih insekata došlo zbog previše kišnog proleža, vlažnog i veoma toplog leta tokom ove 2023. godine i pojave optimalnih činilaca spoljne sredine, pre svega temperature i vlage - kaže leskovački ekspert fitopatologije, mr Mirjana Petrović master inženjer fitozaštite.

Pravo stanje stvari oko ovih i drugih štetočina u kupinjaku i malinjaku saznaće se tokom prvih dana

sledećeg proleća 2024. godine, kada se kupina iz zime „probudi“, a naročito tokom njenog cvetanja u maju.

Na jesen ove godine, sadnice kupine i maline na leskovačkoj Zelenoj pijaci prodavaće se po ceni ne manjoj od 50 dinara po sadnici.

(Telegraf Biznis/Tomislav Stevanović)