Himzo svoj čeri paradajz može da obere jedino sa merdevina: Skuplji je od zlata, ali donosi odličnu zaradu

Da bi imao dobar rod Himzo kaže da je morao da uloži velika sredstva u sadni materijal

Iako se paradajz proizvodi u svim delovima Srbije, samo za onaj koji raste u domaćinstvu Himza Mušovića iz Seljašnice kod Prijepolja može se reći da je džinovski. Svake godine njegove stabljike visoke su čak nekoliko metara stoga domaćin jedino kako može da ga obere jeste uz pomoć merdevina.

- Rodilo je ove godine što bi se reklo "Bože sačuvaj", na svakoj njeogovoj grani ima do 20 plodova, što govori da je baš dobar prinos. Biljka je izrasla veće sada na pet metara, a ima da raste još, zbog čega paradajz moram da berem kao da su trešnje, uz pomoć merdevina - kaže uz osmeh ovaj vredni Prijepoljac.

Teme za vas

Međutim, da bi imao dobar rod Himzo kaže da je morao da uloži velika sredstva u sadni materijal. Jer, što kvalitetnije seme to je i bolji plod.

- Kupio sam hibridnu sorta paradajza "čeri", njegovo seme je poprilično skupo, ali nisam žalio novca da bih imao dobar rod. U jedan gram potrebno je oko 300 semenki, koje sam plaćao po 42 dinara, što bi značilo da jedan gram vredi oko 100 evra ovog semena ali i donosi mnogo više zbog čega ga ima računa i uzgajati. Mnogo dobro rađa - kaže Himzo.

Proizvodnjom paradajza bavi se već nekoliko decenija. On kaže da je pre svega prilikom prodaje presudan kvalitet, koji mu mušterije dovodi pred kućni prag.

- Pored čerija, ja prodajem i ovaj naš običan paradajz. Do sad sam ispred kuće prodao preko 100 kilograma, a u plasteniku imam još toliko, jer mi je, po mojoj analizi svaka biljka dala po 6,3 kg, a posađeno je 250 biljaka. To je idealan prinos, jer kod drugih ljudi ne dođe ni do tri kilograma po biljci - ističe Himzo.

Mušović dodaje, da su najveći otkupljivači ugostiteljki objekti i trgovinski lanci, a on za plasman dobre robe, kako kaže, ne brine jer uvek će naći tržište.

(Telegraf Biznis/Rina)