Kakvu primenu kanalizacioni mulj ima u poljoprivredi?
Otpad na bazi organskog porekla, kao što su ostaci biomase, može emitovati značajne količine gasova staklene bašte ukoliko se odlaže na deponiju ili se spaljuje
Problem upravljanja komunalnim muljem u Srbiji se mora što pre rešiti, a posebno korišćenje kanalizacionog mulja u poljoprivredi, jedan je od zaključaka skupova održanih na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, čiji je fokus bio na održivom upravljanju zemljištem i otpadom.
Skupovi su održani ovog meseca u okviru dva projekta PMF-a, TwinSubDyn i ReNBES i okupili veliki broj stručnjaka koji su na panelima "Prevazilaženje izazova u primeni organskih dodataka zemljištu - sinergija nauke i privrede" i "Prevazilaženje izazova u primeni organskih dodataka zemljištu - zakonodavni okvir" pokušali da iznađu rešenja za rastuće ekološke probleme.
Teme za vas
Privreda ove zemlje nastavlja da cveta: Najvažniji ekonomski partneri su Kina i Rusija
Evropska unija uvodi carinu na poljoprivredne proizvode Rusije i Belorusije
Kao glavni izazovi istaknuti su opadanje kvaliteta zemljišta, zagađenje podzemnih voda kao posledica intenzivne poljoprivrede, gubljenje vrednih resursa kroz tokove otpada i drugo.
- Otpad na bazi organskog porekla, kao što su ostaci biomase, može emitovati značajne količine gasova staklene bašte ukoliko se odlaže na deponiju ili se spaljuje. Imajući ovo u vidu, hitno je potrebno osmisliti strategije za korišćenje ovih resursa u skladu sa konceptima cirkularne ekonomije - navodi se u saopštenju.
Stoga su neki od glavnih zaključaka skupova da je neophodno održivo upravljanje zemljištem u cilju rešavanja potrebe za hranom, sprovođenje istraživanja radi poboljšanja kvaliteta zemljišta, i kretanje ka cirkularnoj ekonomiji u celini.
- Takođe, zabrinjava trend smanjenja organskog ugljenika u zemljištu, posebno u Vojvodini, koji se pripisuje intenzivnim poljoprivrednim praksama bez primene organskih đubriva uz stalni pad stočnog fonda - navodi se u saopštenju.
Jedan od primera dobre prakse jeste Regionalna deponija u Subotici koja kanalizacioni mulj pretvara u kompost.
Projekat TwinSubDyn se realizuje u saradnji sa partnerima iz Univerziteta u Beču, španskog Nacionalnog istraživačkog saveta i nemačkog univerziteta Martin Luter, dok se projekat ReNBES realizuje u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
(Telegraf Biznis/Tanjug)