Sat vremena branja malina ove godine biće 450 dinara: Ako prodajna cena ne bude 350, ne isplati se gajiti!

Ja sam plaćao satnicu i prošle i ove godine ću 450 dinara. Dakle, hoće radnici da rade i za manje ako se pošteno pristupa poslu i ako se veruje gazdi

Za razliku od nekih prethodnih, ova godina će po svemu sudeći biti jako izazovna i teška za malinare u Srbiji. Otkupna cena maline u ovoj godini mora biti bar 350 dinara po kilogramu, manje otkupne cene demorališu proizvođače, smanjuju njihovu motivaciju da ulažu u ovo voće. Ove godine je sve više onih koji dižu ruke od maline i uništavaju zasade. Kad se uporedi uloženi trud, vreme i novac sa otkupnom cenom, računica je neisplativa.

Institut za voćarstvo u Čačku napravio je računicu proizvođačke cene maline u 2024, koja sugeriše da za 10 tona prinosa maline po hektaru trošak po kilogramu iznosi 240 dinara, za 12 tona 200, a za 15 tona 160 dinara. Predrag Gojak, koji proizvodi malinu od 2016. godine, kaže da za ovu godinu očekuje početnu proizvođačku cenu od 350 dinara.

Teme za vas

- Institut je ove godine izašao sa proizvođačkom cenom od 240 dinara na ovu moju proizvodnju. Onaj ko ima manje, njegova cena u proizvodnji je znači 400 dinara tako da ove godine najmanje očekujem akontnu cenu od 350 dinara. Želim da napomenem, vezano za priču sa konkurentnom cenom maline iz Ukrajine i Poljske. Naša malina nije konkurentna poljskoj i ukrajinskoj malini. Ona ima mnogo više šećera i više je za konzum.

Samo spekulanti mogu lobirati i miksati te maline kako bi srpskoj malini ubili cenu, ali to nije dugog roka – navodi Gojak za RINU.

I kad je otkupna cena zadovoljavajuća, sve više poslednjih godina se nameće problem i radne snage. Retko ko hoće da radi za ispod 500 dinara po satu.

Gojak ističe da problema sa radnicima nema kad je gazda korektan i pošten.

-Ja sam plaćao satnicu i prošle i ove godine ću 450 dinara. Dakle, hoće radnici da rade i za manje ako se pošteno pristupa poslu i ako se veruje gazdi – poručuje Gojak.

Kad se uporedi uloženi trud, vreme i novac sa otkupnom cenom,računica je neisplativa a sve je više onih koji odustaju od proizvodnje.

-Samo ja znam desetak njih odavde koji su uništili malinu, dakle povadili je i neće se baviti proizvodnjom. Međutim, gde to vodi? Veliki je novac uložen, država je uložila u hladnjače i proizvođače kroz subvencije, krediti su ogromni. Ako povadimo maline, onda ćemo uništiti i sva dosadašnja ulaganja i taj novac će propasti – objašnjava Predrag Gojak.

(Telegraf.rs)