Majka i ćerka na jugu Srbije posadile raj lekovitog bilja: Njihova plantaža se prostire na 10 hektara
Dragica i Milica uzgajaju oko 30 vrsta biljaka
Ruža, žalfija, majčina dušica, španski timijan, matičnjak, više vrsta nana, a zatim smilje i lavanda. Ovim redom od maja do avgusta za branje stiže bilje koje su Dragica Stanković i njena ćerka Milica Stanković Ljubičić iz Niša posadile na jugu Srbije, na plantažama površine 10 hektara.
One danas uzgajaju oko 30 vrsta biljaka od kojih prave eterična ulja, macerate i hidrolate, potpuno prirodne jer u proizvodnji ne koriste nikakvu hemiju niti dodatke.
Biljke koje rastu na idealnoj klimi, u Tamnjanici, selu koje je nekada davno bilo poznato po istoimenoj vinskoj sorti, posle branja stižu do destilatora, u kojem na tradicionalan način nastaje ulje.
Koliko ovaj posao nije lak, pogotovo u vreme visokih letnjih temperatura govori podatak da za jedan litar ulja od matičnjaka treba nabrati tri tone tog bilja, dok je za francusku lavandu neophodno oko 300 kilograma.
Najveći deo posla se radi mašinski, uz traktor koji ima kosačicu, a jedan deo na manjim parcelama ručno i to srpovima, kao nekada
Dragica priča da u ovom delu Srbije uspeva više od 35 vrsta lekovitog bilja, a da se eterična ulja koja ona i ćerka proizvode koriste mahom u kozmetičke svrhe, ali i za lek za decu i odrasle jer je reč o potpuno prirodnom uzgoju, bez ikakve hemije i pesticida.
- Sve smo sadile od semena i danas zaista imamo pravi mali raj. Pošto sam odrasla u Dalmaciji i udala se u Nišu, želela sam da napravim nešto što će me podsećati na rodni kraj - priča Dragica.
Kaže da dok je bila devojčica, u Dalmaciji su polja samoniklog bilja bila svuda: od smilja, žalfije do vreska.
- U Srbiji sam 2012. godine kupila deo imanja, a kada sam videla da je podneblje izuzetno dobro za mediteransko bilje, odmah sam shvatila da će to biti moj posao - priča Dragica i dodaje da je sve prvo krenulo od hobija, pa stiglo do posla, odnosno do poljoprivrednog gazdinstva.
- Prve dve godine sam bila sa strane, a onda sam potpuno ušla u sve ovo i kao što vidite tu sam u poljima, kontrolišem proces proizvodnje, radim i na najvećim vrućinama. Veoma sam osetljiva prema biljkama, ako vidim da one trpe, onda trpim i ja. Zbog toga uvek sve moram da uradim da njima bude lepo: ako su bolesne lečim ih, ako su žedne, pojim ih - iskrena je.
Najstarija ćerka Milica uključila se u posao sa mamom na samom početku.
- Još kao dete mnogo sam volela prirodu i bila nemirna, penjala se na drveće i nikad se nisam plašila zemlje. Kao tinejdžerka sam često sređivala dvorište, kosila travu i na vreme shvatila koliko volim poljoprivredu. Zbog toga je bilo logično da smo poljoprivredno gazdinstvo otvorili na svoje ime - objašnjava Milica.
Eterična ulja, macerate i hidrolate koje prave majka i ćerka najčešće kupuju male firme koje se bave proizvodnjom prirodne kozmetike, zatim aromaterapeuti, ali i ljudi koji hoće zdravije da žive, majke koje ih koriste za potrebe inhalacije dece, za obloge, protiv prehlada, kao i za osveživanje prostora kroz difuzere.
- Ljudi ih kupe da bi sami kod kuće pravili serume, šampone, kupke, regeneratore. Recimo, uzmu maslinovo ili suncokretovo ulje i pomešaju ga sa našim eteričnim uljem i na taj način dobiju emulziju ili serum koji stavljaju na lice. Najmanje flašice u koje sipamo ulje su od 2,5 ml, 5 ml i 10 ml, a u onoj od 5 mililitara ima 90 kapi - kaže Milica i otkriva mi još jednu statistiku: da za 2,5 ml ulja od matičnjaka treba da se nabere 7 kilograma te biljke.
- Ljudi nekad kažu da im je skupo da plate tu flašicu 600 ili 700 dinara, ali kad bi znali koliko za nju treba posla i kad bi trebalo sami da je naprave, ne bi tako razmišljali. Lavanda, smilje i timijan daju rod tek u drugoj godini, a do tada morate da ih negujete. Što se tiče žalfije, za nju smo znali da je zaštićena vrsta u klisuri i da ovde prirodno raste, a za ostale biljke u Tamnjanici čuli smo od prijateljice, koja nam je otkrila ovaj raj - kaže Milica.
Naše biljke nemaju u sebi nikakvu hemiju. Koristimo samo prirodna đubriva: od koprive i kokošije đubrivo
- Naziv za smilje na španskom jeziku je "siempreviva", što znači "večito živo" i ono i jeste večito živa biljka. Jer, kad uvene, ona se digne. S druge strane u prevodu sa francuskog imortelle znači besmrtnica, ali nam je ipak bilo lepše da koristimo španske reči u kojima se slavi život. Ako dublje analiziramo večito živa može da bude i asocijacija za žene koje žele da budu večno lepe - rekle su ove dve zaljubljenice u biljke i lepe mirise.
Pre obilaska polja koja se nalaze u podnožju masiva Suve i Stare planine, a nedaleko od Sićevačke klisure i reke Nišave, Milica i Dragica mi pokazuju proizvodnju, gde nastaju ulja od bilja koje raste u Tamnjanici.
Najviše imaju zasada smilja i lavande, a zatim matičnjaka, kamilice, origana, vreska, timijana, nevena, nane, žalfije.
- U plasteniku gajimo i rasad timijana i bosiljka, a indijski bosiljak tusli jedini imamo u Srbiji - ističe Dragica.
Osim što je ovaj kraj podseća na Dalmaciju i Velebit i što u njemu voli da radi i provodi vreme, Dragica mi priča i da je posle napornog dana najviše opušta eksperimentisanje u laboratoriji.
Ističe da koliko god da je ovaj posao lep, postoji i ona druga strana, a to je nemogućnost kontrolisanja klime, odnosno vremena i radna snaga koju ne mogu uvek da nađu.
- Kako god, sve je to život, a nama su najvažniji utisci kupaca. Oni nas cene jer radimo kvalitetno, uprkos tome što na tržištu ima dosta "lažnjaka", kao i zbog toga što su nam cene pristupačne, što imamo domaći, srpski proizvod iz Nišavskog okruga - rekle su na kraju Priče sa dušom Dragica i Milica, majka i ćerka koje imaju plantažu u "domaćoj Provansi na jugu Srbije".
(Telegraf Biznis)