Milan sa Kablara gaji šljive na osam hektara: Ove godine očekuje rod od 250 tona i sve ide u rakiju

"Kvalitet šljive je dosta dobar, bilo je dosta sunca i vode"

Nakon malina i kajsija, tipičnih voćnih vrsta za Zapadnu Srbiju na red su sada došle i šljive po kojima su najprepoznatljivija sela u okolini Čačka. Milan Čvrkić iz sela Rošci pod Kablarom ima voćnjak plavog zlata koji se prostire na šest hektara, a uzima još dva hektara u zakup. U većini su to sorte stenlej i čačanska lepotica, a ove godine očekuje odličan rod.

- Ovo mesto je dobro i rodno za šljivu, podneblje gde svake godine dobro rodi i gde je dobra klima i mikro klimati zbog toga svake godine kada je dobar rod ovde radja od 30-40 tona po hektaru, pa čak i do pedeset jer imamo parcelu koja toliko donosi. Kvalitet šljive je dosta dobar, bilo je dosta sunca i vode, stoga zadovoljan sam. Ja ove godine očekujem rod od nekih 250 tona i celokupna količina ide u rakiju, jer nam tako najednostvanije i najveća je potražnja sada za tim, kaže Milan.

Teme za vas

On dodaje šljiva kao voćka nije zahtevna za održavanje, dosta je jefitnija od jabuke i kajsije, ali naravno ima tu stvari koje trebaju da se urade, zaštita od korova, orezivanje voćki i naravno zaštita.

- Kada podvučemo crtu i sve stavimo na papir nabere se poprilično, ali neka je praksa ne samo u voćarstvu već i u celokupnoj poljoprivredi je da se sve sadi na mestima gde imaju prirodne predispozicije da same rode. Ako nemamo grada ili mraza ovde su prinosi dobri, problem koji se javlja je berba. To ume da ide i do 50 procenata od ukupne cene troskova i celokupne zarade, rekao je Milan.

Cena šljive na teritoriji Srbije, trenutno se kreće od 20 pa do 60 dinara, u zavisnosti za koju namenu se uzima i kakvog je kvaliteta.

- Sve što sam do sada obrao, prodao sam i to je sve otišlo destilerijama u komšiluku, jer mi je najjednostavnije bilo zbog transporta. Rod šljive je dosta dobar pa su i sami kupci zadovoljni, ističe ovaj voćar.

U Institutu za voćarstvo kažu da na lokalitetima gde je šljiva rodila i gde nije bilo prolećnih mrazeva, rod je bio izuzetno visok, plodovi su odličnog kvaliteta i proizvodjači su veoma zadovoljni. Medjutim, prolećnim mrazom najviše je bio pogodjen region zapadne Srbije, gde na pojedinim šljivicima uopšte nije bilo roda.

- Godina je bila takva da je nagoveštavala da će biti jako visok rod i tačnije rekordna godina, ne samo kada je šljiva u pitanju nego na svim voćnim vrstama, medjutim mraz je učinio da je prinos roda za oko 20-30 procenata bude niži. Kupci šljive su uglavnom domaći i sve završava u Srbiji, šljiva se najviše traži za rakuju, ove godine cena je jako visoka. Recimo proizvodjači za čačansku rodnu traže i po 40 dinara za jedan kilogram za konzumaciju, dok cene u zavisnosti od upotrebe ili izvoza ide i do 60 dinara, rekao je Darko Jevremović iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Najzastupljenija sorta šljive u Zapadnoj Srbji su u zavisnosti od lokaliteta, najviše se gaje stenlej, čačanska rodna i čačanska lepotica, to su tri sorte koje dominiraju, medjutim poslednjih godina se sve više traže autohtone sorte kao što je crvena ranka koja je takodje ove godine jako dobro rodila i njena cena ide i do 60 dinara za jedan kilogram.

(Telegraf Biznis/RINA)