Veselin Jevrosimović: Starenje unazad

Da li je starenje jednosmeran proces? Dugo smo mislili da znamo odgovor na ovo pitanje i da se on podrazumeva. Nedavno su istraživači sa Babraham instituta u Kembridžu uspeli da razviju tehniku kojom su "premotali" biološki sat ćelija kože unazad za čitave tri decenije. Pri tome su to uradili ne narušavajući njihovu osnovnu funkciju. Radi se o jednom od najsnažnijih dokaza do sada da bi neki aspekti biološkog starenja zapravo mogli biti reverzibilni.

Naime, osnova ovog otkrića je tehnika reprogramiranja ćelija za koju je 2006. godine dodeljena Nobelova nagrada. Njen tvorac, naučnik Šinja Jamanaka, pokazao je da se specijalizovane ćelije mogu hemijski obraditi i pretvoriti u matične ćelije (eng. stem cells), koje nemaju određenu funkciju, poput biološkog "praznog lista". Taj postupak traje oko pedeset dana i briše sve, uključujući i identitet, odnosno namenu ćelije. E sad, istraživači su pronašli način da zaustave ovaj proces već trinaestog dana. Ćelije su u tom trenutku privremeno izgubile identitet, ali su potom, ostavljene da se oporave u normalnim uslovima, ponovo preuzele svoju ulogu ćelija kože. Merenja su pokazala da je biološka starost reprogramiranih ćelija bila mlađa za oko trideset godina. I to nije bila samo statistika na papiru. Podmlađene ćelije proizvodile su više kolagena, proteina koji daje čvrstoću tkivima i pomaže u zarastanju rana. U laboratorijskim testovima, kretale su se brže ka mestima oštećenja i rana od starih, neprogramiranih uzoraka. Posebno ohrabruje to što su istraživači uočili i promene u genima povezanim sa Alchajmerovom bolešću i mrenom. Zbog toga veruju da bi ova tehnika jednog dana mogla pomoći u lečenju stanja povezanih sa starenjem, poput dijabetesa, srčanih bolesti i neuroloških poremećaja.

Teme za vas

Međutim, važno je ostati oprezan. Istraživanje je još u ranoj fazi i mehanizam koji stoji iza uspešnog delimičnog reprogramiranja nije do kraja razjašnjen. Potpuno reprogramiranje ćelija ranije je povezivano sa rizikom od raka, pa su potrebne bezbednije metode pre nego što bi ovakav pristup mogao da se primeni kod ljudi. Ipak, rezultati sugerišu da starenje možda nije potpuno jednosmeran proces. Posmatram to kroz analogiju sa satom. Dugo smo mislili da se kazaljke mogu kretati samo u jednom smeru. Možda smo se varali.

(Telegraf.rs / Veselin Jevrosimović)