Vreme ide na ruku ratarima, setva u Mačvi i Pocerini u punom jeku: Pšenica na 19.000 hektara

Da bi smanjili troškove skupe setve poljoprivrednici redukuju agrotehniku i seju žito iz ambara

Posle dugog sušnog perioda i padavina početkom meseca, ratari u Mačvi i Pocerini koriste lepo vreme da obrade zemljište i obave setvu strnih useva među kojima je najzastupljenija pšenica. Na ovom području, u opštinama Šabac, Bogatić, Vladimirci i Koceljeva, pšenicom će biti zasejano oko 19.000 hektara.

- Setvom van optimalnog roka smanjenje prinosa je neizbežno, a koliko će da bude zavisi od vremenskih prilika u zimu i proleće. Ukoliko se setva obavlja u novembru, pa i decembru, pšenica će biti neotporna na niske temperature, a ako zima bude topla skratiće se faza bokorenja i doći do većeg smanjenja prinosa. Ako proleće, kada naliva zrno, bude sušno kasno

Teme za vas

posejana pšenica će manje roditi - ističu poljoprivredni stručnjaci.

Najveći deo planiranih površina je zasejan na vreme, a setvu bi, po savetu stručnjaka trebalo završiti u "produženom" optimalnom roku - do 5. novembra.

Iako znaju da "kako poseju tako će žnjeti" zbog niske cene pšenice ovogodišnjeg roda i visokih troškova mnogi poljoprivrednici najčešće štede na primeni pune agrotehnike smanjujući upotrebu mineralnih đubriva i setvom merkantilne pšenice umesto deklarisanog semena.

- Kilogram semenske pšenice je uvek koštao 2, a sada kao 3 do 5 kilograma merkantilne pšenice, što je obeshrabrujuće. Zato sejem žito iz ambara, prvu reprodukciju, koje prethodno trijerišem i zaprašim, pa koliko god da rodi za mene bude dovoljno - kaže Marko Đurić, poljoprivrednik iz Klenja kod Bogatića, koji je pšenicom zasejao 1,5 hektara.

Iako ne vide računicu poljoprivrednici je seju i zbog plodoreda, a ukoliko posle žetve ne budu zadovoljni otkupnom cenom čuvaju je za ishranu stoke jer im se više isplati nego da kupuju kukuruz.

(Telegraf Biznis)