Mensur uzgaja jedino povrće koje se ne prska, kilogram 200 RSD: Sve što ubere, proda sa kućnog praga
Hadžići žive isključivo od poljoprivrede
Popaju snagu daje, a porodici Mensura Hadžića iz Janje kod Bijeljine dobru zaradu. Spanać je jedino povrće koje se ne prska i ne tretira, a potvrda kvaliteta stiže i sa Instituta. Već nakon 40 dana je spreman za branje, a svu robu Hadžići prodaju već na kućnom pragu.
- Bilo je teško sačuvati spanać od suše, ali uspeli smo. Hoće vodu, ali ne mnogo, pa se i sa sistemima za navodnjavanje mora biti oprezan. Seme, oko 100.000 zrna na 1.000 metara kvadratnih, mora biti kvalitetno, parcele pripremljene i nađubrene i zalijemo ga par puta. Kad se sve uradi kako treba, za branje je spreman za 40 dana - kaže ovaj janjarski domaćin, za portal InfoBijeljina.
Teme za vas
Miša iz Vranja svoje najomraženije voće iz detinjstva pretvorio u sigurnu zaradu: I to sve uz starinski način
Šta bi Srbija bez šljive? Tradicionalna sorta pred nestajenjem zbog klimatskih promena i bolesti
Imaju stalne kupce u Brčkom, Sarajevu, Tuzli, Banjaluci... a cena je kako koja godina rodi.
- Ovo je jedino povrće koje se ne prska i ničim ne tretira. Na početku sezone je bio 3,5 (200 dinara) sad već ide po 2,5 KM (150 dinara) po kilogramu, a prodajemo kartone od 10 kilograma. Po dunumu naberemo od jedne do dve tone. Proizvodnju prate problemi, a najveći je nedostatak radne snage. Mora se znati brati, prati i pakovati, a uglavnom taj posao obavljamo mi, ukućani - kaže Mensur.
Mensur sa suprugom i sinom živi isključivo od poljoprivrede. U toku sezone radni dan im traje po desetak i više sati, ali Hadžići se ne žale. Ponosni su na sve što su vrednim i složnim radom postigli.
- Klimatske promene uzimaju danak. Morali smo izgraditi sisteme za navodnjavanje, nabaviti potrebnu mehanizaciju. Kad se sve sabere, isplati se - kaže ovaj povrtar.
Proizvodnja spanaća nije zahtevna, ali je za dobar i kvalitetan prinos neophodno primjenjivati savete stručnjaka, naglašava i agronom Stanko Tadić.
- Prvi zemljišni sloj mora biti dobro obrađen i usitnjen, seje se na dubinu jedan centimetar, dva. Dodaje se NPK đubrivo, najčešće od 30 do 35 kg "petnaestke" i može se vršiti jedna prihrana, eventualno u proleće - savetuje Tadić.
Hadžići osim spanaća, proizvode i luk, mrkvu, peršun i cveklu. Već su zasnovali i proizvodnju za iduću godinu.
Na tri dunuma posejali su spanać koji će za berbu prispeti u martu, aprilu, kada su potražnja i cena ovog povrća najveće, te za plasman i isplativost proizvodnje ne brinu.
(Telegraf Biznis)