"Džabe pare ako čovek nije srećan u duši" Vratio se iz Nemačke i preuzeo porodičnu farmu, otkrio da li se kaje

U poslednje vreme na području opštine Sanski Most raste broj mladih ljudi koji se odlučuju da ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom, a Muharem Alagić (25) iz sela Fajtovci jedan je od takvih primera.

Poput većine svojih vršnjaka, nakon završetka srednje škole pre nekoliko godina, Alagić je otišao u Nemačku na privremeni rad, ali se posle izvesnog vremena predomislio i vratio u rodni kraj, te preuzeo porodično gazdinstvo, pišu Nezavisne.

Teme za vas

"Većina moje generacije je otišla, pa sam i ja odlučio da učinim isto. Tamo sam proveo oko godinu dana i shvatio da to nije za mene, jer džabe pare ako čovek nije srećan u duši. Vratio sam se kući i nisam se pokajao, jer hleba ima i ovde za onoga ko hoće da radi", kaže Alagić.

Dodaje da se njegova porodica već dugo bavi stočarstvom i proizvodnjom mleka, ali da je to ranije bilo na mnogo manjem nivou nego sada.

"Otac radi u jednoj lokalnoj firmi, pa sam ga pitao da meni prepusti farmu. Potom sam registrovao gazdinstvo i zaposlio sam sebe", priča ovaj mladi poljoprivrednik.

Navodi da je prvo što je uradio bilo da poveća broj muznih krava i obezbedi bolje uslove za proizvodnju. Trenutno poseduje pedesetak muznih grla i proizvodi značajne količine mleka, te se ubraja među veće farmere na području sanske opštine. Zadovoljstvo razvojem situacije ne krije ni Mirvet Alagić, otac mladića, koji kaže da je njegov sin odmalena bio zaljubljen u poljoprivredu.

"Još pre odlaska u Nemačku pomagao mi je u svim poslovima na farmi i sve ovo što vidite isključivo je njegova zasluga", kaže stariji Alagić.

Prema rečima Huseina Selimovića, predsednika Udruženja poljoprivrednika Sanski Most, raduje činjenica da se sve veći broj mladih u poslednje vreme odlučuje za život na selu.

"Imamo desetak mladih farmera koji su školske klupe zamenili poljoprivrednim gazdinstvima. To nas raduje i pokušavamo da im pomognemo kroz različite vrste projekata", kaže Selimović.

Prema njegovim rečima, već duži niz godina kantonalne i opštinske vlasti obezbeđuju posebna sredstva namenjena mladim poljoprivrednicima u cilju njihovog osnaživanja.

"Politika podsticaja uglavnom sada ide na ruku farmerima, s tim što postoje određeni problemi oko podsticaja za zemljište koje obrađuju, ali se nadamo da će i to biti rešeno", kaže Selimović.

Zbog toga je, kako kaže, veoma bitna adekvatna podrška svih nivoa državne vlasti za opstanak mladih farmera i budućnost poljoprivredne proizvodnje.

(Telegraf.rs)