Budućnost Evrope zavisi od POLJOPRIVREDNIKA: Sad su blokirali granicu sa Ukrajinom, NE ŽELE OVE ZAKONE!

Poljski poljoprivrednici blokirali su danas traktorima saobraćaj za kamione na poljskoj strani graničnog prelaza Medika - Šehinji sa Ukrajinom, saopštila je ukrajinska Državna granična služba.

Protest je počeo u 12.50 sati po kijevskom vremenu i očekuje se da će trajati najmanje šest sati, saopštile su ukrajinske vlasti, prenosi Kijev indipendent.

Teme za vas

Putničkim automobilima i autobusima je dozvoljen prolaz bez ograničenja.

Skup se održava oko kilometar od poljske strane kontrolnog punkta, a trenutno se 681 kamion nalazi u redu za ulazak u Poljsku, saopštila je ukrajinska granična služba.

Poljski poljoprivrednici su protest najavili kao hitan apel poljskoj vladi i Briselu da intervenišu zbog niskih cene žitarica, teškoća u prodaji svojih proizvoda i trgovinskog sporazuma Evropske unije sa južnoameričkom grupom Merkosur.

Poljski poljoprivrednici i kamiondžije su više puta blokirali saobraćaj na granici Poljske i Ukrajine od 2023. godine, u znak protesta zbog priliva ukrajinske robe i radne snage nakon što je Brisel ublažio trgovinska pravila sa Kijevom kao odgovor na potpunu invaziju Rusije 2022. godine.

Protesti su zategli odnose Ukrajine sa Poljskom, koja je inače bila ključni saveznik tokom rata.

EK predložila sporazume sa Merkosurom i Meksikom: istorijska prilika ili udar na poljoprivrednike?

Evropska komisija je ove nedelje službeno predložila Savetu donošenje Sporazuma o partnerstvu između EU i Merkosura i modernizovanog globalnog sporazuma s Meksikom.

Brisel ih predstavlja kao ključne korake u jačanju privredne i političke uloge Evropske unije u svetu, dok deo poljoprivrednog sektora i pojedini evroparlamentarci upozoravaju da se iza velikih brojki krije ozbiljna pretnja evropskim proizvođačima hrane.

“Istorijski sporazumi”

Prema navodima Komisije, novi trgovinski sporazumi mogli bi da otvore vrata izvoznim prilikama vrednim milijarde evra, povećaju konkurentnost evropskih kompanija i potpomognu stotine hiljada radnih mesta.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen istakla je da EU time učvršćuje poziciju najvećeg svetskog trgovinskog bloka:

„Naši sporazumi s Merkosurom i Meksikom važne su prekretnice za privrednu budućnost EU-a. Diverzifikujemo trgovinu, podstičemo nova partnerstva i stvaramo poslovne prilike. Poljoprivredno-prehrambeni sektor EU-a odmah će osetiti prednosti nižih carina i troškova.“

U Briselu veruju da će ovi ugovori pomoći Uniji da parira globalnim silama poput Kine i SAD-a, ali i da osiguraju pristup kritičnim sirovinama i pruže zajedničku platformu za saradnju u oblastima poput održivog razvoja, migracija i borbe protiv kriminala.

Oštre kritike: “Još jedan udar na poljoprivredu”

Poljoprivredne organizacije i deo evroparlamentaraca smatraju da je sporazum štetan. U zajedničkoj izjavi udruženja Copa Cogeca i još osam evropskih organizacija, poručeno je da bi ratifikacija “sporazuma koji se sadržajno nije promenio” bila izrazito štetna i dokazala da je poljoprivreda opet potisnuta u drugi plan.

Podsećaju da su tokom leta usledile odluke koje su dodatno pogodile sektor – od smanjenja agrarnog budžeta do slabljenja instrumenata u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).

Hrvatski evroposlanik Marko Vešligaj: “Ugrožena mala gazdinstva”

Među najglasnijim kritičarima je hrvatski evroparlamentarac Marko Vešligaj, član Odbora za poljoprivredu:

„Sporazum s Merkosurom značiće ugroženost malih gazdinstava kada na tržište počnu da stižu jeftiniji proizvodi slabijeg kvaliteta. Kako ćemo osigurati da proizvodi iz tih zemalja poštuju iste standarde kao naši? Na to pitanje nisam dobio odgovor.“

On smatra da se evropska poljoprivreda potiskuje baš u trenutku kada joj je potrebna snažnija podrška.

Globalna moć ili sigurnost hrane?

Sporazum EU–Merkosur već godinama deli političare i javnost. Dok ga jedni vide kao istorijski korak ka jačanju globalnog uticaja Unije, drugi ga označavaju kao simbol politike koja zanemaruje sigurnost hrane i opstanak ruralnih zajednica.

Odluka o ratifikaciji biće u rukama Evropskog parlamenta i Saveta EU. Očekuje se oštra rasprava, a ishod je neizvestan – posebno jer se približavaju izbori u brojnim državama članicama, a agrarna pitanja postaju centralna tema.

(Telegraf.rs/Tanjug)