"Uvek sam govorila da ću imati farmu": Jovana iz Deliblata čuva 200 grla stoke, radi na njivi i živi svoj san

U Južnobanatskom okrugu, u selu Deliblato kraj Kovina, jedna žena prkosi činjenici da je "slabiji" pol i podjednako učestvuje u svim poljoprivrednim poslovima zajedno sa svojim suprugom. Odrasla na njivi i uz životinje, Jovana Petrović je od malih nogu zavolela vožnju traktora i sa ocem rado odlazila u polje da sakuplja seno i pomaže mu i u drugim poslovima. Iako je po struci turistički tehničar, otpočetka je znala da se tim poslom neće nikada baviti.

- Kao mala sam uvek govorila da ću imati farmu i raditi na njoj. To se ostvarilo i sada suprug i ja radimo punom parom - počinje priču za Agroklub ova mlada poljoprivrednica.

Teme za vas

Zatvoren ciklus proizvodnje na farmi

Obrađuju oko 80 hektara zemlje, od čega je u njihovom vlasništvu 37 ha, dok ostalo uzimaju u zakup. Bave se uzgojem ratarskih kultura od kojih dominiraju suncokret, kukuruz, pšenica i raž, kako bi hranili više od 200 goveda, koliko ih je na njihovoj farmi. Tu su krave, bikove, junice i telad, a ona je odgovorna za brigu o njima.

- U početku smo se bavili isključivo muznim govedarstvom, a kasnije i tovnim. Međutim, shvatili smo da fizički nije moguće sve to postići, pa smo rešili da se više posvetimo proizvodnji mleka - navodi Petrovićeva.

Trenutno imaju oko 54 muzna grla, međutim, taj broj nije konstantan i zavisi od toga da li je neka od krava zasušena ili iz nekog drugog razloga ne može da se muze. Mleko predaju mlekari u Bačkom Petrovcu, a u planu im je kupovina robota za mužu kako bi olakšali posao na farmi.

- Imamo zatvoren ciklus proizvodnje, jer tovimo našu mušku telad, dok žensku ostavljamo za reprodukciju. Težina teladi prilikom prodaje je oko 550 kilograma - kaže.

"Ne delimo poslove"

Njihov dan počinje rano ujutru. Prvo, kaže, nahrane i napoje krave, a onda odlaze na njivu i obavljaju poslove, zavisno od toga koje je doba godine i šta treba da se uradi.

- Ne delimo poslove, već radimo sve. Nekada žena, verovali ili ne, može da odradi neki posao na njivi bolje od muškarca - kaže ona i dodaje da je vrlo često sama na njivi i ukoliko se desi neki manji kvar na mehanizaciji uglavnom to popravi sama.

Voli da radi precizno i polako, dok je, kako kaže, suprug sušta suprotnost.

Kada je reč o ovogodišnjim prinosima biljnih kultura, ova svestrana i vredna žena ističe da je situacija na poljima lošija u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Razlog tome je suša.

- Prinos kukuruza je bio između 2.900 i 3.000 kilograma po lancu, pšenice oko 3.700 kilograma po lancu, dok je na prinos suncokreta značajan uticaj imao vetar i to mesec dana pred žetvu - pojašnjava ona.

Tom prilikom je, nastavlja, bilo svega 1.700 kilograma suncokretovih semenki po lancu. Što se tiče raži, ovu ratarsku kulturu baliraju na zeleno i nakon 24 sata vakumiraju. Ove godine je zabeležen prinos od osam bala po jutru.

Želja im je da prošire farmu

Petrovićeva je, između ostalog, i član nedavno osnovane Asocijacije agropreduzetnica Srbije koja motiviše i podržava rad žena u poljoprivredi.- Po meni, ova Asocijacija je osnovana u pravom trenutku. U poslednje vreme sve više viđam žene na društvenim mrežama koje su osnažene i motivisane kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja - navodi.

Kada je reč o planovima za budućnost, voleli bi, kaže ona, da prošire farmu, a teže ka tome da što više zemlje bude u njihovoj svojini.

- Želimo da budemo poznati i po kvalitetnim grlima - zaključuje ona.

(Telegraf Biznis/Agroklub)