Srpski ratari zadovoljni pšenicom, a od ove kulture ne odustaju, iako su je smanjili: "Opet ću joj dati šansu"

Ozime pšenica i uljana repica, zauzele su površinu od preko 840 hiljada hektara, od čega je pod ozimom pšenicom, kako se procenjuje, oko 640 hiljada hektara. U kakvom je stanju hlebno žito u zapadnoj Bačkoj, i šta tamošnji ratari planiraju da seju na proleće?

Sve sušnije i nepovoljnije godine za proizvodnju jarih biljnih vrsta, uslovile su to da ratari u Vojvodini, u jesenjoj setvi, značajnije povećaju površine pod ozimim kulturama, pšenicom i uljanom repicom. Za sada, je po ocenama ratara iz zapadne Bačke, hlebno žito u dobrom stanju.

Teme za vas

"Za sad pšenica izgleda vrlo dobro. Prošle su sve faze povoljno - počev od setve, nicanja, zima je bila odgovarajuća, pao je sneg, nije bilo smrzavanja pšenice.

Što se tiče prihrane, kod nas je deo ljudi počeo, drugi kalkulišu, jer je najavljen jedan hladniji talas, pa ljudi očekuju da u tom talasu iskoriste azotna đubriva i da prihrane pšenicu", kaže poljoprivrednik i organizator proizvodnje iz Stapara Dejan Dokmanov.

Ratari se pripremaju i za prolećnu setvu. Hoće li biti iznenađenja u setvenoj strukturi, kada je reč o izboru poljoprivrednih kultura?

"Šećerna repa, kukuruz, opet ću dati šansu soji i ubaciću suncokreta", kaže Branko Bekvalac, takođe iz Stapara.

Od soje, kaže, ne odustaje iako ju je smanjio.

Neznatne površine biće u prolećnoj setvi, pod sojom u zapadnoj Bačkoj, a svoje mesto u plodoredu u nastupajućoj proizvodnoj sezoni zauzeće i kraljica ratarskih useva šećerna repa.

(Telegraf Biznis/RTV)