Kakav je med od 1.200 dinara sa nadmorske visine od 1.100 metara? Pčelar Žarko i njegov otac najbolje znaju

Prve korake među pčelama Žarko Stanković (37) iz Vranjske Banje napravio je kada je imao samo sedam godina. Očaravajući miris koji je osetio iz tek otvorenih košnica toliko ga je fancinirao da je stalno želeo da iznova sa ocem Zoranom (74) zađe među košnice i posmatra rad pčela u ramovima i prirodi. Kako je rastao tako je dobijao svoja zaduženja u pčelinjaku koja su se u početku sastojala od sklapanja i ožičavanja ramova, potom i farbanja košnica.

Počeli sa četiri košnice

Njegov otac počeo je da pčelari sa četiri košnice koje je dobio od rođaka, a koje su i danas u funkciji u njihovom pčelinjaku. Međutim, kada su med probali neki njihovi prijatelji, a potom i prijatelji prijatelja stalno su se kod njih interesovali za kupovinu meda. Zbog toga su u svom pčelinjaku počeli da povećavaju društva koja se poslednjih godina kreću oko 120. Najveći broj košnica Stankovići drže u selu Slivnica, odnosno u mahali Jazbinje, gde imaju svoju staru porodičnu kuću. Drugi deo su stacionirali u selu Duga Luka na okućnici porodičnog prijatelja.

Teme za vas

"To je brdsko planinski predeo. Naše pčele se nalaze na nadmorskoj visini od 680 do 1.100 metara. Dok su sela bila puna ljudi koji su obrađivali svoja imanja i pčelarenje je bilo unosnije”, kazuje Žarko prisećajući se tih dana.

U takvom ambijentu on je od oca učio sve o pčelarenju. Učenje je bilo jako zanimljivo jer je znanje imao priliku da stiče u predivnoj prirodi, gde su meštani ovih sela obrađivali svoja imanja, kosili livade, napasali stoku. Vremenom je ocu postao nezamenljiv pomoćnik u pčelinjaku, a kako su godine prolazile sve više je poslova preuzimao na sebe.

Otuda i danas voli da ode u pčelinjak, sedne u blizini košnica i posmatra kako rade svoj posao da bi kasnije na osnovu toga odredio šta bi još trebalo da odradi u njemu. Sve što rade u pčelinjaku Stankovići zapisuju u knjigu aktivnosti koju uvek okrenu kada žele da se podsete šta su u pojedinim košnicama odradili. Na ovu knjigu se oslanjaju i kada je proizvodnja matica u pitanju za njihove potrebe.

"U celokupnom poslu oko pčela i danas mi mnogo pomaže otac. Prilikom rada desi se da neke detalje previdim, ali je on tu da me na to podseti”, kaže Žarko ističući da oni kao članovi SPOS-a svakog meseca dobijaju literaturu iz koje uvek mogu nešto novo da nauče.

Najviše vrca bagremov i livadski med

Tokom proizvodne sezone on iz svojih košnica najviše vrca bagremov i livadski med. Bagrem, prema njegovim rečima, najbolje medi na nižoj visini od 650 do 750 metara, koja je ujedno i neka gornja granica. Na 1.000 metara ova medonosna biljka takođe cveta, ali u košnicama nema bogatog prinosa. Posle bagrema dolazi livadska paša koja umnogome zavisi od vremenskih uslova. Na nižoj nadmorskoj visini gde ljudi obrađuju zemlju ovaj pčelar ima i bolje prinose meda, za razliku od onih košnica koje se nalaze na većoj nadmorskoj visini i gde se ne obrađuje zemlja.

"Ranije je toliko mnogo bilo unosa meda u košnicama da smo u avgustu i septembru vrcali med. Nismo čak ni prihranjivali pčele”, kazuje Žarko ističući da je po njemu najkvalitetniji livadski med zato što ga pčela sakuplja sa raznih cvetova.

Svake godine kada njegova porodica vrca med on svojim standardnim kupcima pokloni po teglu meda. Svoj med prodaje isključivo sa kućne adrese, a trenutna cena iznosi 1.200 dinara. Uz med kupcima nudi i pločice koje pravi od pravog voska pogodne za saniranje raznovrsnih povreda i med u saću koji blagodetan za probleme sa respiratornim traktom.

Ovaj pčelar koji pčelari na db košnicama, a vrlo malo na lr je već obavio poslednji pregled košnica i obavio pripremu za ubacivanje ramova. Nije izostavio dimljenje pčela, a ni štapiće protiv varoe.

"Ove godine na sva tri pčelinjaka koliko imam zabeležio sam samo po jedan gubitak”, ističe zadovoljno Žarko.

Stacionaran pčelarnik

On ne razmišlja o povećanju broja pčelinjih društava u narednom periodu jer ne bi mogao sa ocem da brine o više košnica. Nikada nije razmišljao ni o selidbi pčela sa paše na pašu zato što konfiguracija terena na kome se nalazi njegov pčelinjak iziskuje terenska vozila. On je, međutim, mnogo svog truda i umeća uložio u osnivanje i rad Udruženja pčelara "Vranjska banja". Na to je veoma ponosan, a pogotovo kada na praktičnim predavanjima koje organizuju u pčelinjaku vidi nove članove udruženja.

(Telegraf Biznis/Agroklub)