Rodile somborke i patlidžanke: Prvi krug berbe počeo, sezonci neće da rade, a evo koliko se može zaraditi

U toku je prvi krug berbe paprike somborke i patlidžanke, ili paradajz paprike, a po proceni povrtara Đorđa Babića iz Kovilja, sezonski radnici će još dva puta obići njivu pod ovim povrćem.

Somborka je malo ljuća paprika koja na domaćem tržištu ima sve više mesta uporedo s paradajz paprikom ili patlidžankom.

Teme za vas

Povrtari koji se bave proizvodnjom paprika pokušavaju da menjaju sorte i da umesto slonovog uva i crvene roge, koje idu u ajvar, zasade sorte koje sve do skoro nisu bile odviše zastupljene na domaćem tržištu, te da u setvenoj strukturi nađu isplativu i traženu robu na kvantaškim pijacama i u marketima.

Veliki povrtar Babić ističe u razgovoru sa Zorkom Delić za Dnevnik da je još pre deset godina počeo da seje somborku, a potom i paradajz papriku, u nameri da na tržište oko Novog Sada, ali i šireg područja, iznese papriku koje nije bilo mnogo u ponudi, a tražena je za zimnicu, turšiju, preradu, kao i za poseban specijalitet – somborku u pavlaci.

"Želeo sam i da slonovo uvo, koje doduše i dalje sejem, zamenim drugom sortom paprike, jer sam već tada video da se 'ajvaruša' iz godine u godinu sve više seje. Trenutno su kvantaške pijace prepune ove paprike, što je značajno ove sezone spustilo cenu ove sorte. Naveliko slonovo uvo i crvena roga koštaju svega 80 dinara po kilogramu, što nije dovoljno da se pokriju troškovi proizvodnje", naveo je Babić.

I somborka i patlidžanke prodaju se naveliko po toj ceni, dok je potražnja dobra. Porudžbina ima od starih mušterija nakupaca i od marketa koji znaju da je Babićeva paprika prve klase.

"Ove godine imam solidan prinos, mada je oko 20 procenata roda propalo zbog klimatskih promena, uprkos punoj agrotehnici. Imam somborke i patlidžanke koje su promenile boju i umesto da su beličaste ili svetložute, malo su pocrvenele ili dobile narandžastu boju. I sada treba kupce da ubedim da paprici ništa ne fali i da različite boje paprike deluju dekorativnije na stolu nego kada se u tegle stavljaju plodovi iste boje", naglašava Babić.

Ove sezone, napominje, živaca ga koštaju sezonski radnici iz Kovilja i okoline, koji jedan dan dođu u berbu, a dva odmaraju.

"Imam porudžbine od marketa, ali ne mogu da isporučim tražene količine zbog komotnog ponašanja radnika. Šalju mi SMS poruke da su premoreni i da će doći za dva, tri dana", jada se Babić i dodaje da povrtarima treba pozamašna suma novca za radnu snagu.

"Sat rada na njivi je 500 dinara i kada se pomnoži sa satima i danima provedenim na poljima, može se lepo zaraditi u poljoprivrednim poslovima. Ali šta vredi kada našim ljudima očigledno ne treba novac", zaključuje Đorđe Babić.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)