Dunja dobro rodila, destilerije traže više nego što tržište može da ponudi, ali da li to znači i dobru zaradu?

Dunja je ove godine dobro rodila, a destilerije je traže više nego što tržište može da ponudi. Zato proizvođači rod mogu da prodaju za svega nekoliko dana. Velika potražnja otvara pitanje, da li uz dobar rod i siguran plasman ove jeseni dunja donosi i veću zaradu voćarima?

Dok kiša ratarima donosi preko potrebnu vlagu, proizvođačima dunja prekida berbu. U voćnjaku Dragana Kurjačkog u Srbobranu koristi se svaki trenutak bez padavina, a berba će potrajati još najmanje dve nedelje. Kasnila je vegetacija, a dunje inače ne sazrevaju istovremeno. Rod je više nego odličan, a da li donosi i veći profit? Naime, lane se za kilogram dunja na veliko izdvajalo između 110 i 120 dinara, a ove jeseni od 80 do 90 dinara, što znači da će zarada biti skoro ista.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

"Dok je prošle godine 1.000 stabala dunje našem domaćinu doneo rod 27 tona, ove jeseni rod je oko 40 tona. I to ne samo zato što je voće generalno rodilo, već i zbog toga što se na ovoj plantaži primenjuje puna agrotehnika, što podrazumeva i zalivni sistem, koji je ovog dugog vrelog leta presudno uticao na krupnoću i kvalitet plodova. A kada je reč o troškovima proizvodnje, jedna od najvećih stavki je cena rada orezivača", voćar Kurjački.

Kurjački se za proizvodnju dunje opredelio zbog krupnog ploda i brze berbe, lakog čuvanja i činjenice da se ne kvare brzo. Jedini, ali veliki, rizik je ervinija.

I ovaj domaćin se pre sedamnaest godina opredelio za domaće sorte - leskovačku, kao dominantnu i vranjsku dunju. Svaka ima soju ulogu. Vranjska sorta ili dunjac je oprašivač, a leskovačka dunja daje dobru sirovinu za preradu. Razlikuju se po obliku i veličini, a ono što ih vezuje je prelep, opojan miris.

(Telegraf Biznis/RTV)