Može li srpski inat ovo da prihvati? Stručnjaci osmislili kako da se AI koristi NA NJIVI

Možda na prvi pogled zvuči kao spoj koji nije lako zamisliti: srpski poljoprivrednik, njiva i veštačka inteligencija. Ipak, tehnologija sve više pronalazi svoje mesto u poljoprivredi širom sveta, od predviđanja prinosa i vremena berbe do detaljne analize samih plodova. A kada se na to doda čuveni „srpski inat“, ostaje pitanje: koliko smo zaista spremni da pustimo veštačku inteligenciju da zaviri među naše njive?

Džoel Karter iz kompanije Okanagan Specialty Fruits u saveznoj državi Vašington kaže da bi modeli veštačke inteligencije (AI) koji prognoziraju idealan trenutak za berbu, uzimajući u obzir vremenske uslove, mogli da budu veoma korisni.

Teme za vas

Njegova kompanija uveliko eksperimentiše sa kamerama kanadske kompanije Vivid Machines. One su postavljene na vrh traktora i prikupljaju snimke stabala jabuka dok traktor prolazi kroz voćnjak. Veštačka inteligencija zatim na tim snimcima prepoznaje pupoljke, cvetove i plodove.

Kada je prošle godine počeo prvi dan berbe jabuka, priseća se on, voće je bilo zrelo, a berači spremni – ali je vreme imalo druge planove.

"Bilo je oko 38 stepeni... Nije bezbedno da ljudi rade na takvoj vrućini", priseća se on i dodaje: "Morali smo da stanemo u 10 sati ujutru".

Inače, njegova kompanija ima više od 1.250 akri voćnjaka jabuka, a voće se uzgaja za prodaju u obliku već isečenih kriški – koje se, na primer, često prodaju hotelima i školama. Kompanija ulaže u tehnologiju sa ciljem da maksimalno poveća produktivnost. Čak su i jabuke genetski modifikovane tako da nakon sečenja teško tamne.

Tako da mesta za greške ne sme da bude.

"Vivid nam trenutno daje procene prinosa i datuma berbe", kaže Karter. On ističe da je sistem veoma dobar u prepoznavanju čak i veoma sitnih cvetnih pupoljaka, koje je teško uočiti golim okom.

Ipak, tačnost prognoza značajno zavisi od kvaliteta istorijskih podataka koji se unose u sistem, dodaje on.

Zar je iskusnim poljoprivrednicima potrebna AI?

Ako pitate Rejmonda Martina iz Velike Britanije, odgovoriće vam da iskusni poljoprivrednici znaju kada će njihovo voće biti zrelo, ali ne nužno za ceo svoj posed, koji može da se prostire na više hektara ili da obuhvata i proizvodnju na otvorenom i u zatvorenim prostorima.

"Radimo upravo ono što bi poljoprivrednici mogli sami da urade, samo što mi to radimo u obimu u kojem oni ne mogu", poručuje, Rejmond Martin, suosnivač i operativni direktor britanske kompanije FruitCast, koja proizvođačima voća nudi prognoze berbe.

Sistem analizira snimke voća koje sazreva, a koji mogu biti napravljeni dronom, pametnim telefonom kojim neko snima dok prolazi kroz njivu ili kamerom postavljenom na poljoprivrednu mašinu.

Ova godina bila je izazovna, kaže Martin, jer su veliki deo Velike Britanije pogodili visoke temperature i ozbiljna suša. To je dodatno opteretilo mnoge voćke i biljke, koje su ušle u stanje termalnog mirovanja, zbog čega je proizvodnja voća usporena.

Model kompanije FruitCast u svoje prognoze uključuje podatke o vremenskim uslovima i navodnjavanju. Kompanija navodi da se njihove prognoze nedelju dana unapred razlikuju od stvarno ubranih količina za najviše 10 odsto, odnosno da su 90 odsto precizne, dok se tri nedelje unapred razlikuju za najviše 17 odsto, što predstavlja preciznost od 83 odsto. Kompanija garantuje grešku manju od 20 odsto.

Kompanija Driscoll's, čije je sedište u Kaliforniji i koja ima veliku operaciju u Velikoj Britaniji, takođe je za BBC News potvrdila da su pojedini njeni nezavisni proizvođači voća u Velikoj Britaniji koristili tehnologiju kompanije FruitCast.

Istraživači istovremeno rade na novim načinima za detaljnu analizu voća. Mnogi poljoprivrednici već koriste ručne Brix-metre za merenje sadržaja šećera u plodovima. Ovi uređaji rade tako što mere koliko se svetlost promenila, odnosno prelomila, nakon prolaska kroz tečnost – što ukazuje na količinu rastvorenih materija.

Neki od tih uređaja koriste infracrveno svetlo, što znači da voće nije potrebno seći kako bi se obavila merenja. Međutim, Jasaman Gasempur sa Univerziteta Prinston kaže da milimetarski talasi, odnosno visokofrekventni radio-talasi, mogu da prodru dublje u plod.

"Oni veoma dobro reaguju na vlagu, vodu i šećer", kaže ona.

Ona i njeni studenti razvili su detektor zrelosti zasnovan na milimetarskim talasima, koji bi mogli da koriste poljoprivrednici – pa čak i kupci koji u prodavnici traže savršeno zrelo voće.

Njeni studenti su uređaj testirali na lokalnoj pijaci u Nju Džersiju.

"Zaposleni su se pomalo uplašili, mislili su da radimo nešto sumnjivo", kaže Gasempur kroz smeh.

Ovako detaljna analiza voća, ako se utvrdi da ono još nije zrelo, mogla bi dodatno da pomogne u prognoziranju trenutka kada će biti spremno za berbu.

Ipak, dok su neki proizvođači, poput Kartera, zainteresovani za isprobavanje novih tehnologija, mnogi će se zapitati da li se ulaganje u njih zaista isplati.

"Uvođenje ovih tehnologija veoma je složeno“, kaže Džing Džang sa Državnog univerziteta Severne Karoline.

"Proizvođač mora da ima poverenja u istraživanje i da veruje da tehnologija zaista funkcioniše", dodaje on.

Džang radi na sistemu koji automatski broji borovnice na snimcima grmova borovnice napravljenim pametnim telefonom.

Najjednostavniji sistemi ne moraju biti skupi. Kevin Vang sa Univerziteta Floride razvio je još jedan alat za brojanje useva koji može da koristi snimke prikupljene dronovima vrednim svega 100 dolara.

U budućnosti bi takvi podaci mogli da se koriste za predviđanje zrelosti. Međutim, Vang upozorava da bi neki poljoprivrednici mogli da budu nepoverljivi prema deljenju komercijalno osetljivih informacija o načinu proizvodnje, poput planova za đubrenje i navodnjavanje, sa trećim stranama i AI modelima.

Ben Palon je viši direktor za automatizaciju i komercijalizaciju u organizaciji Western Growers, koja predstavlja poljoprivrednike na zapadu SAD. On kaže da prognoze berbe imaju potencijal da postanu „alat za optimizaciju“.

Ipak, poljoprivrednici će verovatno i dalje zavisiti od ljudske procene.

"Proizvođači vole da ljudi budu uključeni u donošenje nekih od tih veoma važnih odluka – posebno kada je reč o berbi", kaže on.

(Telegraf Biznis)