Nekada su rasle u svakom voćnjaku, a onda su gotovo zaboravljene: Stare sorte ponovo osvajaju Srbiju

Budimka, kožara i kolačara nekada su bile neizostavan deo domaćih voćnjaka, a onda su ih potisnule savremene sorte koje bolje podnose transport i duže zadržavaju privlačan izgled.

Danas se ovo voće vraća u proizvodnju, a stručnjaci ukazuju na njegov značaj za očuvanje genetičke raznovrsnosti, kvalitet ishrane i budućnost domaćeg voćarstva.

Teme za vas

Stare sorte voća postaju sve veća egzotika

Nekada je gotovo svako seosko domaćinstvo imalo bar nekoliko stabala jabuka i krušaka čiji se ukus dugo pamtio. Plodovi možda nisu bili savršeno oblikovani, niti su izgledali kao oni sa današnjih polica supermarketa, ali su imali prepoznatljiv miris i aromu.

Danas se takve sorte ponovo vraćaju u centar pažnje, i to ne samo zbog nostalgije. Stare sorte jabuka i krušaka sve više zanimaju kupce, ali i poljoprivredne proizvođače koji u njima prepoznaju mogućnost da ponude nešto drugačije od voća iz masovne proizvodnje.

Kako prenosi Blic Biznis, pozivajući se na stručne sagovornike iz Ministarstva poljoprivrede, pojedine stare sorte mogu imati i povoljniji sastav određenih biljnih jedinjenja u odnosu na savremene sorte.

Lep izgled potisnuo je ukus

Razvoj intenzivne voćarske proizvodnje tokom prethodnih decenija promenio je kriterijume po kojima se biraju sorte za komercijalne zasade.

Prednost su dobijale jabuke i kruške koje daju visoke prinose, ujednačenog su izgleda, mogu dugo da se čuvaju i dobro podnose transport. Takve osobine izuzetno su važne za velike trgovinske lance i proizvođače koji snabdevaju udaljena tržišta.

Međutim, mnoge stare sorte nisu mogle da odgovore na sve ove zahteve, pa su postepeno gubile mesto u voćnjacima.

Danijela Nišavić, osnivačica i urednica portala Plodna zemlja, podelila je za medije da je tržište godinama davalo prednost izgledu ploda, dok su ukus i aroma često ostajali u drugom planu. Upravo zato danas raste interesovanje za sorte koje kupce podsećaju na voće iz detinjstva.

Stare jabuke kriju i nutritivno bogatstvo

Osim prepoznatljivog ukusa, pojedine stare sorte imaju i zanimljive nutritivne karakteristike. Naučna istraživanja pokazala su da neke od njih mogu sadržati više polifenola nego pojedine savremene sorte.

Reč je o prirodnim biljnim jedinjenjima koja imaju antioksidativna svojstva i predstavljaju predmet brojnih istraživanja o kvalitetu ishrane. Ova jedinjenja nalaze se i u kori i u unutrašnjem delu ploda.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da se ne može tvrditi da je svaka stara sorta automatski zdravija od savremene. Sastav voća zavisi od brojnih faktora, uključujući sortu, zemljište, klimatske uslove, trenutak berbe i način skladištenja.

Zato je za potrošače važno da znaju poreklo voća i način na koji je proizvedeno.

Stara sorta ne znači da je domaćeg porekla

Jedna od čestih zabluda jeste poistovećivanje starih i autohtonih sorti. Iako se ovi izrazi često koriste kao sinonimi, između njih postoji važna razlika.

Stara sorta može se decenijama gajiti na određenom području, ali to ne znači da je baš tamo nastala. Autohtone sorte, sa druge strane, povezane su sa određenim podnebljem i njegovim lokalnim biljnim nasleđem.

Kao primer, Nišavić navodi zlatnu zimsku parmenku, jabuku koja je dugo prisutna u domaćim voćnjacima, iako potiče iz Francuske. Ova razlika posebno je važna kada se govori o očuvanju domaćih genetičkih resursa i tradicionalnih sorti.

U starim voćnjacima krije se budućnost proizvodnje

Stare sorte nisu značajne samo zbog ukusa i tradicije. One predstavljaju i dragocen izvor genetičkog materijala koji može imati važnu ulogu u budućem razvoju voćarstva.

Pojedine sorte poseduju osobine koje im omogućavaju bolju prilagođenost određenim lokalnim uslovima, uključujući otpornost na neke bolesti ili nepovoljne vremenske prilike.

Takve karakteristike mogu biti korisne u oplemenjivanju novih sorti, posebno u uslovima klimatskih promena. Ipak, to ne znači da su sve stare sorte otpornije ili da ne zahtevaju zaštitu. Njihove osobine razlikuju se od sorte do sorte, a uspešna proizvodnja i dalje zavisi od pravilne nege, izbora sadnog materijala i uslova uzgoja.

Napustili kancelarije i podigli hiljade stabala

Da stare sorte mogu imati i ozbiljan poslovni potencijal pokazuje primer Snežane Čolović, ekonomistkinje, i njenog supruga, mašinskog inženjera. Oni su na imanju u Lisoviću kod Barajeva podigli organski zasad sa nekoliko hiljada stabala, među kojima se nalaze i stare sorte jabuka i krušaka.

Uz stručnu podršku profesora Đorđa Moravčevića sa Poljoprivrednog fakulteta i udruženja Serbia Organica, razvili su proizvodnju zasnovanu na kvalitetu i prepoznatljivosti proizvoda.

Njihovo iskustvo pokazuje da kupci sve češće žele da znaju ne samo cenu voća, već i ko ga proizvodi, kojoj sorti pripada i na koji način je uzgajano.

Za manja gazdinstva upravo to može predstavljati tržišnu prednost. Umesto nadmetanja sa velikim proizvođačima u količinama, mogu se usmeriti na posebne sorte, lokalno tržište i kupce koji traže autentičan proizvod.

Staro voće nije automatski organsko

Još jedna važna stvar koju proizvođači i potrošači treba da znaju jeste da starost sorte ne podrazumeva organski način uzgoja. I stare sorte mogu se proizvoditi konvencionalno, uz odgovarajuću zaštitu i tretmane.

Organska proizvodnja, sa druge strane, podrazumeva posebna pravila, kontrolu i sertifikaciju. Zato oznaka da je reč o staroj ili tradicionalnoj sorti nije sama po sebi dokaz da voće nije tretirano sredstvima za zaštitu bilja.

Da tradicionalne sorte mogu uspešno da se gaje i danas pokazuje i Vladimir Milutinović, saradnik Šumarskog fakulteta, koji na porodičnom imanju u Valjevskoj Loznici uzgaja više od 20 starih sorti povrća.

Njegovo iskustvo potvrđuje da tradicionalna proizvodnja ne mora nužno da znači male ili nestabilne prinose, ukoliko se biljkama obezbede odgovarajući uslovi.

Povratak starih sorti zato nije samo pitanje očuvanja prošlosti, već i prilika za razvoj drugačije, raznovrsnije poljoprivredne proizvodnje. Za domaće voćare one mogu predstavljati dodatnu mogućnost zarade, a za potrošače priliku da ponovo otkriju ukuse koji su gotovo nestali sa pijaca i iz prodavnica.

(Telegraf Biznis/Blic Biznis)