Srbija sa Evropom razvila novi model:11 zemalja sliva Dunava u programu za odbranu od suša i poplava

Ekstremno niski vodostaji, sve češće suše i poplave pokazali su da zemlje dunavskog sliva više ne mogu pojedinačno da upravljaju vodom, poručeno je u Beogradu nakon završne konferencije međunarodnog projekta "Danube Water Balance". Srbija je bila jedan od nosilaca projekta u kojem je razvijen jedinstveni model za praćenje količine površinskih i podzemnih voda u slivu Dunava.

Generalni direktor JVP "Srbijavode" Goran Puzović rekao je da je tokom prethodne tri godine razvijan model koji treba da pokaže koliko vode postoji u slivu Dunava, kako se njena količina menja tokom vremena i šta zemlje regiona mogu da očekuju usled klimatskih promena.

Teme za vas

– To je model na kojem smo radili tri godine i koji treba da nam pokaže koliko vode imamo u slivu Dunava, kako se ta voda menja kroz vreme i šta možemo očekivati od klimatskih promena, koje su sada već debelo došle – rekao je Puzović.

Kako je naveo, jedinstveni model trebalo bi da omogući zemljama da zajedno planiraju i razvijaju aktivnosti u slivu Dunava, umesto da svaka država koristi samo sopstvene podatke i metodologiju.

– Taj jedinstveni model omogućiće nam da zajedno radimo i razvijamo sve naše aktivnosti u slivu Dunava, u svih 11 zemalja kroz koje reka protiče – kazao je Puzović.

Srbija nije samo korisnik, već jedan od nosilaca projekta

U projektu je učestvovalo 20 partnerskih organizacija iz različitih evropskih država, a "Srbijavode" su bile jedan od njegovih nosilaca.

Puzović je ocenio da je učešće u projektu prilika da domaći stručnjaci i institucije pokažu da imaju kapacitet da ravnopravno sa evropskim partnerima razvijaju nove modele i rešenja u oblasti upravljanja vodama.

– Ovo je prilika da naši ljudi, naši stručnjaci i naše institucije pokažu da imamo kapacitet da zajedno sa evropskim partnerima radimo na razvoju novih modela i donošenju novih rešenja koja će omogućiti bezbedniji život u našoj zemlji i celom dunavskom regionu – poručio je Puzović.

On je istakao da Srbija u projektu nije bila samo korisnik rezultata, već aktivni učesnik u stvaranju znanja i alata koji bi trebalo da budu primenjivani širom Evrope.

Prema njegovim rečima, završna konferencija u Beogradu okupila je više od 50 učesnika iz 11 evropskih zemalja koje su učestvovale u razvoju modela.

– To je prilika da Srbija pokaže da je dobar domaćin i da naši stručnjaci, institucije i znanje budu sastavni deo evropskih rešenja – rekao je Puzović.

Dodao je da Ekspo 2027. ne vidi samo kao manifestaciju i priliku da Srbija pokaže šta je izgradila i šta gradi, već i da predstavi svoje znanje i sposobnost da zajedno sa evropskim partnerima razvija buduća rešenja.

Fogel: Voda ne staje na državnim granicama

Izvršna sekretarka Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav Birgit Fogel rekla je da ta organizacija okuplja sve zemlje dunavskog sliva i Evropsku uniju radi zajedničke zaštite i upravljanja vodama.

Ona je naglasila da je upravo zbog toga projekat "Danube Water Balance" od velikog značaja, jer nijedna država ne može samostalno da sagleda celokupnu količinu raspoložive vode.

– Voda se ne zaustavlja na državnim granicama. Isto tako, ni naše razumevanje koliko je vode dostupno u jednom slivu ne može se zaustaviti na tim granicama – poručila je Fogel.

Kako je navela, potrebno je znati koliko je vode dostupno svim podunavskim zemljama, gde se ona nalazi i u kom periodu je raspoloživa.

Fogel je ocenila da trenutak za završetak projekta ne može biti značajniji, imajući u vidu sušu i ekstremno niske nivoe vode sa kojima se dunavski sliv suočio tokom leta.

– Biće sve važnije da radimo zajedno i razumemo koliko vode imamo na raspolaganju – rekla je ona.

Prema njenim rečima, projekat je razvio važan okvir za podatke, kao i strategiju koju bi zemlje dunavskog sliva trebalo zajednički da koriste u budućnosti.

Novi projekat trebalo bi da omogući primenu rezultata

Fogel je naglasila da završetkom projekta posao nije završen, već da je u pripremi njegov nastavak pod nazivom "Danube Next".

Cilj naredne faze trebalo bi da bude primena do sada razvijenih rešenja, bolje upravljanje količinama vode i efikasnije reagovanje na poplave i suše.

– Završetak ovog projekta nije tačka na kojoj želimo da stanemo. Nadamo se da će naredni projekat biti realizovan kako bismo rezultate počeli da primenjujemo u praksi – kazala je Fogel.

Ona je ocenila da projekti ove vrste u uslovima klimatskih promena, poplava, suša i drugih ekstremnih događaja omogućavaju zemljama da bolje sarađuju na nivou celog sliva Dunava.

Kovač: Zemlje su koristile različite metode

Predstavnik mađarske Generalne direkcije za upravljanje vodama Peter Kovač rekao je da završna konferencija predstavlja važnu prekretnicu, ali da će saradnja institucija biti nastavljena i nakon formalnog završetka projekta.

Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih problema bio je to što su države koristile različite metodologije za proračun količine vode.

– Shvatili smo da svaka zemlja koristi drugačiju metodologiju za izračunavanje količine vode. Zbog toga smo pokrenuli zajednički projekat kako bismo utvrdili jednu metodologiju koju mogu da koriste sve zemlje dunavskog sliva – rekao je Kovač.

On je ocenio da je zajednička metodologija naročito važna jer klimatski izazovi ne pogađaju samo pojedinačne države, već čitavo slivno područje.

– Potrebna nam je snažnija saradnja u oblasti upravljanja vodama – poručio je Kovač.

Kako je dodao, rezultati projekta trebalo bi da postanu koristan alat donosiocima odluka, omogućavajući im da na osnovu pouzdanijih i uporedivih podataka procene stanje vodnih resursa i planiraju buduće mere.

Projekat "Danube Water Balance" povezao je institucije iz zemalja dunavskog sliva sa ciljem razvoja zajedničkog sistema za procenu raspoloživih količina površinskih i podzemnih voda, kao i kvalitetnije pripreme za suše, poplave i druge posledice klimatskih promena.

(Telegaf Biznis)