Nekada se ovde tražio lokal više, danas je svaka četvrta radnja prazna: Šta se dogodilo sa trgovinom?

Nekada prepune trgovačke ulice, u kojima se vikendom jedva prolazilo od kupaca, danas su na pojedinim mestima postale niz zatvorenih prodavnica, praznih izloga i lokala koji godinama čekaju nove zakupce. Dok veliki trgovinski parkovi na periferiji privlače sve više posetilaca, mali trgovci u gradskim centrima suočavaju se sa sve manjim prometom.

Upravo takva slika dolazi iz britanskog Roterama, grada u Južnom Jorkširu, gde je gotovo svaki četvrti poslovni prostor u centralnoj trgovačkoj zoni prazan.

Teme za vas

Kako prenosi britanski Gardijan, u centru grada trenutno je prazno oko 70 lokala, odnosno 24 odsto ukupnog broja. To je znatno više od britanskog proseka, koji iznosi oko 13 odsto.

Istovremeno, samo nekoliko kilometara dalje, veliki trgovinski park Parkgejt beleži potpuno drugačiju situaciju. Kupci dolaze automobilima, obilaze velike prodavnice i koriste besplatan parking, dok nekadašnji trgovački centar grada ostaje bez posetilaca.

Foto: rachel ko/Shutterstock

Nekada se vikendom jedva prolazilo, danas nema kupaca

Šezdesetšestogodišnji Robert Gordon, koji u Roteramu živi 24 godine, seća se vremena kada je gradski centar bio pun ljudi.

Danas, međutim, priznaje da i sam uglavnom kupuje u velikim trgovinskim parkovima.

- Mi smo deo problema. Nekada ste ovde sretali ljude, a sada ste srećni ako naiđete na nekoga koga poznajete - rekao je Gordon za Gardijan.Sličnu promenu primećuju i supružnici Džo i Ričard Hil, koji gotovo dve decenije nisu redovno odlazili u centar grada radi kupovine.

Prema njihovim rečima, nekadašnju raznovrsnu ponudu prodavnica danas su u velikoj meri zamenili diskonti, prodavnice elektronskih cigareta, saloni za nokte i humanitarne prodavnice polovne robe.

Problem nije ograničen samo na Roteram. Prema dostupnim podacima, gotovo polovina Britanaca ne posećuje glavne trgovačke ulice svojih gradova svake nedelje.

Veliki trgovinski parkovi gotovo da nemaju praznih lokala

Razlika između tradicionalnih trgovačkih ulica i novih trgovinskih zona najbolje se vidi kroz broj praznih poslovnih prostora.

Prema podacima konsultantske kompanije Najt Frenk, krajem 2025. godine u britanskim trgovinskim parkovima bilo je prazno svega 4,8 odsto lokala, što je najniži zabeleženi nivo.

Nasuprot tome, u tradicionalnim trgovačkim ulicama širom zemlje prazno je oko 13 odsto poslovnih prostora.

Velike trgovinske zone kupcima nude širok izbor prodavnica na jednom mestu, jednostavniji pristup automobilom i veliki broj parking mesta. Parkgejt, na primer, raspolaže sa više od 2.000 besplatnih parking mesta.

U centru Roterama postoji 1.610 parking mesta, ali je njihovo korišćenje dugo bilo naplaćivano. Lokalne vlasti su u međuvremenu smanjile pojedine naknade i uvele besplatan prvi sat parkiranja radnim danima, ali trgovci smatraju da to nije dovoljno da se kupci vrate.

Mali trgovci ostaju bez prometa

Posledice promene kupovnih navika najviše osećaju mali preduzetnici.

Vlasnica prodavnice nameštaja Dona navodi da danas ima svega četiri ili pet kupaca dnevno, dok joj je promet pao na gotovo zanemarljiv nivo.

Pored odlaska kupaca u velike trgovinske parkove, lokalni preduzetnici ukazuju i na probleme sa bezbednošću, krađama i narušenim izgledom gradskih ulica.

U avgustu ove godine u centralnom delu Roterama zabeleženo je 1.105 krivičnih dela, uključujući 188 slučajeva krađe u prodavnicama, prema policijskim podacima koje prenose mediji.

Takva situacija dodatno odvraća deo stanovnika od dolaska u centar, naročito starije kupce.

Ipak, pojedini mali trgovci još uspevaju da opstanu zahvaljujući podršci lokalne zajednice.

Prodavnica odeće i kućnih potrepština Jela Brik Roud nedavno je bila pred zatvaranjem, ali je vlasnica Dani Paston promenila odluku nakon što su kupci počeli masovno da dolaze kako bi podržali njen posao.

Paston, koja u centru grada posluje već 17 godina, kaže da su potrošači danas znatno oprezniji sa novcem, posebno kada je reč o kupovini stvari koje nisu neophodne.

Foto: Tupungato/Shutterstock

Hiljade prodavnica zatvorene za samo godinu dana

Razmere problema pokazuju i podaci o zatvaranju maloprodajnih objekata.

Tokom 2024. godine širom Ujedinjenog Kraljevstva zatvoreno je 13.479 prodavnica.

Istoričar urbanizma Alister Keford sa Univerziteta u Lajdenu objašnjava da otvaranje velikih trgovinskih centara ne znači nužno stvaranje nove potrošnje. Umesto toga, kupci samo menjaju mesto na kojem troše novac.

To znači da novi trgovinski park može da privuče veliki broj posetilaca, ali istovremeno ostavi bez kupaca prodavnice u tradicionalnim gradskim ulicama.

Takav razvoj događaja nije nov. Britanija je 1981. godine imala samo jedan veliki trgovinski park izvan gradskog centra, 1988. bilo ih je 90, a do kraja 1996. čak 385.

Njihovo širenje postepeno je promenilo način na koji stanovnici britanskih gradova obavljaju svakodnevnu kupovinu.

Mogu li se nekadašnje trgovačke ulice ponovo oživeti?

Stručnjaci smatraju da povratak starih trgovačkih ulica ne zavisi samo od otvaranja novih prodavnica.

Keford upozorava da maloprodaja sama po sebi nije pokretač ekonomskog razvoja, već pre svega pokazatelj ekonomske snage određenog područja. Zbog toga smatra da bi gradski centri morali ponovo da postanu mesta u kojima ljudi ne dolaze samo zbog kupovine.

Stanovanje, kulturni sadržaji, pozorišta, društvene organizacije i prostori za okupljanje mogli bi da doprinesu njihovom oživljavanju. Takav pristup podrazumeva promenu nekadašnjeg modela, prema kojem su prodavnice bile glavni razlog dolaska u centar grada.

Priča iz Roterama zato otvara mnogo šire pitanje od sudbine jednog britanskog grada - šta se događa sa tradicionalnom trgovinom kada kupci pronađu jednostavniji način da sve što im je potrebno kupe na jednom mestu?

Za velike trgovinske parkove to predstavlja poslovni uspeh, za male trgovce i nekada žive gradske ulice, međutim, promena može da znači borbu za opstanak.

(Telegraf Biznis)